Lubenica je globalno značajan poljoprivredni proizvod, kako po ukupnoj proizvedenoj količini, tako i po ukupno ostvarenoj ekonomskoj vrednosti.
Naučnici sa Instituta Bojs Tompson konstruisali su sveobuhvatan „superpangenom“ za lubenicu i njene divlje srodnike, otkrivajući korisne gene izgubljene tokom pripitomljavanja, a koji bi mogli da poboljšaju otpornost na bolesti i kvalitet ploda ove vitalne voćne kulture.
„Cilj nam je bio da dublje prodremo u genetske varijacije koje čine lubenice tako raznolikim i jedinstvenim“, rekao je profesor Zhangjun Fei, glavni autor studije. „Naši nalazi ne samo da pružaju uvid u evoluciono putovanje lubenica, već takođe predstavljaju značajne implikacije na uzgoj i otpornost na bolesti.“
Super-pangenom lubenice je napravljen korišćenjem referentnih sekvenci genoma i podataka o ponovnom sekvenciranju genoma iz 547 akcesija lubenice koje obuhvataju četiri vrste — kultivisanu lubenicu (Citrullus lanatus) i njene divlje srodnike C. mucosospermus, C. amarus i C. colocinthis.
Analize super-pangenoma otkrile su da su mnogi geni otpornosti na bolesti prisutni kod divljih vrsta izgubljeni tokom pripitomljavanja, pošto su rani farmeri birali osobine kvaliteta voća kao što su slatkoća, boja mesa i debljina kore. „Ovi korisni geni bi se mogli ponovo uvesti u moderne sorte kako bi se uzgajale otpornije sorte lubenice“, primetio je Fei.
Ključno otkriće istraživanja, koje je nedavno objavljeno u časopisu Plant Biotechnologi Journal, bilo je identifikacija tandemskog umnožavanja gena za transport šećera ClTST2 koji povećava akumulaciju šećera i slatkoću voća u kultivisanoj lubenici. Ova genetska varijanta je bila retka kod divljih lubenica, ali je odabrana tokom pripitomljavanja.
„Super-pangenom pruža vredan genetski alat za uzgajivače i istraživače da poboljšaju kultivisanu lubenicu“, rekao je Fei. „Razumevanjem genetskog sastava i evolucionih obrazaca lubenica, možemo razviti sorte sa poboljšanim prinosom, povećanom otpornošću na bolesti i poboljšanom prilagodljivošću.“
