U Japanu je pre više od tri decenije otkrivena neobična vrsta gastropoda, koja je privukla pažnju nakon što je označena kao „ranjiva“ ili „skoro ugrožena“ na nekoliko vladinih i lokalnih crvenih lista. Ova vrsta, koja se na japanskom naziva Ka-va-tare-kava-zansho, ostala je neopisana sve do nedavnih pokušaja da se ispravi ovaj propust.
Dr Hiroši Fukuda, vanredni profesor na Fakultetu za životnu sredinu, život, prirodne nauke i tehnologiju Univerziteta Okajama, Japan, koji je prvi otkrio ovu vrstu, pedantno ju je klasifikovao kroz sveobuhvatno istraživanje njenih anatomskih karaktera. Njegova istraživanja i nalazi su objavljeni u časopisu Istraživanje mekušaca.
„Pronašao sam novu vrstu pre 31 godinu kada sam bio student četvrte godine Univerziteta. Počeo sam sa taksonomskom revizijom Asimineidae kada sam postao svestan da je vrsta član porodice uprkos morfološkoj različitosti“, ispričao je dr Fukuda, bacajući svetlo na motivaciju iza ove studije.
Za klasifikaciju, dr Fukuda je pregledao, katalogizirao i deponovao uzorke puževa u više zbirki i muzeja. Oni su kategorisani na osnovu mesta sakupljanja i metoda čuvanja, u rasponu od suvih uzoraka do onih sačuvanih u rastvorima kao što su neutralni formalin morske vode ili etanol.
Taksonomska analiza definisala je novootkrivenu vrstu kao Ksenassiminea nana, u okviru porodice Assimineidae. Naziv vrste „nana“, izveden od latinskog izraza „nanus“ što znači patuljak, direktno odražava izuzetno malu veličinu ove vrste, koja je najmanja među poznatim asimineidima.
Vrsta pokazuje jedinstvene karakteristike kao što su različite omniforične brazde, specifični radiularni zubi, reproduktivni sistem i organizacija nervnog sistema, što je svrstava u porodicu Assimineidae uprkos površnim sličnostima sa drugim porodicama gastropoda zbog konvergencije. Deli određene osobine sa drugim članovima asimineina, ali se razlikuje po depresivnom obliku školjke i manje izraženim cefaličnim pipcima.
Jedinstveno ponašanje njegovog pipačkog nerva koji ide paralelno sa optičkim nervom i dostiže trouglastu izbočinu oko svakog oka je jasno i neviđeno kod drugih taksona u porodici. Ove specifične anatomske osobine i jedinstvene karakteristike ljuske podstakle su stvaranje novog roda Ksenassiminea, izdvajajući ga kao poseban entitet unutar Assimineidae.
Štaviše, studija predstavlja sveobuhvatan anatomski pregled Ksenassiminea nana. Istražuje karaktere školjke, primećujući njen mali helikoidni oblik koji se od providnog u mladosti pretvara u neproziran u zrelosti. Stvorenje ima providnu kožu, istaknute pipke, primetne crne oči i sposobno je da brzo puzi.
Studija takođe pomno opisuje sistem za varenje, reproduktivne organe i kod muških i kod ženskih primeraka, i pruža uvid u centralni nervni sistem, ističući ganglije, nerve i vezive u celini.
Ksenassiminea nana je poreklom iz umerenih zona kopnenog Japana i naseljava uske prostore ispod stena ili zakopane u šljunku. Zapisi o ovoj vrsti su dokumentovani iz različitih prefektura duž pacifičke obale, Japanskog mora i obala Istočnog kineskog mora u Japanu. Aktivnosti deponovanja i melioracije su iscrpile stanište ovih puževa.
„Akcije koje se preduzimaju za očuvanje biodiverziteta još uvek nisu dovoljne, delom zbog toga što mnogi ljudi ne znaju da postoji mnogo malo poznatih ugroženih vrsta, posebno sitnih beskičmenjaka. Ova novootkrivena vrsta je odličan primer takvog zanemarenog biodiverziteta, pružajući dragocene uvide u kritične uslove neophodne za očuvanje biodiverziteta“, napominje dr Fukuda, ističući hitnu potrebu njegovog očuvanja.
Mladi istraživači moraju aktivno da se urone u morfološka istraživanja kako bi razumeli ulogu manjih beskičmenjaka u morskim ekosistemima. Bez brzih napora za očuvanje, manji beskičmenjaci mogu preći iz ugroženih u izumrle, pre nego što se očekivalo.
