Detalji o tome kako se mikrobiom creva menja tokom prva tri meseca života biće predstavljeni na ovogodišnjem Evropskom kongresu kliničke mikrobiologije i infektivnih bolesti (ECCMID) u Kopenhagenu, Danska (15-18. april).
Od rođenja nadalje, crevni trakt je kolonizovan mnoštvom bakterija, virusa, gljivica i protozoa, zajednički poznatih kao crevni mikrobiom. Sastav crevnog mikrobioma raste i menja se u prvih nekoliko meseci i godina života, a poremećaj njegovog razvoja je povezan sa stanjima u kasnijem životu uključujući astmu, inflamatornu bolest creva i dijabetes tipa 1.
Istraživač profesor Vincenzo Di Pilato, sa Univerziteta u Đenovi, Đenova, Italija, kaže: „S obzirom na to da je razvoj crevnog mikrobioma fundamentalan za zdravlje kasnije u životu, od vitalnog je značaja da naučimo sve što možemo o tome kako ova kolekcija mikroba sazreva.“
Profesor Di Pilato i kolege sa Univerziteta u Firenci i bolnice San Jacopo u Pistoji prate kako se mikrobiom creva menja u prve tri godine života (Studija CI.EMME). Rezultati od 0-3 meseca starosti su predstavljeni u ECCMID-u.
Uzorci stolice su uzeti od 165 novorođenčadi pri porođaju (T0), nakon otpusta iz bolnice (T1, u roku od 2-3 dana od porođaja) ili u kasnijim fazama odojčadi kojoj je potrebna intenzivna nega (T2), i u dobi od tri meseca ( T3) i čuvaju do obrade.
Prikupljeno je 495 uzoraka stolice i 370 obrađeno i analizirano. (T0=71, T1=136, T2=13, T3=150).
Genetsko profilisanje je otkrilo veći broj vrsta bakterija (veći α-diverzitet) u uzorcima sakupljenim na početku (T0) nego u onima prikupljenim kasnije (T1/T2 ili T3), što sugeriše da se mikrobni ekosistem creva brzo razvija.
Neke porodice bakterija pokazale su značajne promene u obilju tokom vremena. Oni koji su identifikovani kao da imaju dominaciju koja zavisi od vremena uključuju: Lactobacilaceae/Pseudomonadaceae (T0), Bacterioridaceae/Enterobacteriaceae/Enterococcaceae/Staphilococcaceae (T1) i Bifidobacteriaceae/Veillonachospiraceae (Veillonachospiraceae3).
Analiza je takođe otkrila veći udeo Bifidobacteriaceae (na T0 i T3) u uzorcima odojčadi rođenih carskim rezom od onih rođenih vaginalnim porođajem.
Profesor Di Pilato kaže: „Dobro je poznato da način isporuke predstavlja važan pokretač rane raznolikosti crevnog mikrobioma i da bifidobakterije predstavljaju jedan od dominantnih članova osnovnog mikrobioma beba, iako njihovo obilje može pokazati značajne varijacije u prvom meseci života“.
Kada su istraživači pogledali da li su faktori, uključujući težinu pri rođenju, upotrebu antibiotika ili drugih lekova tokom trudnoće, dojenja i vreme kada su uzorci prikupljeni, povezani sa raznovrsnošću bakterija, činilo se da vreme sakupljanja ima najveći uticaj – koliko je staro odojče je bilo kada mu je uzorkovana stolica (tj. T0, T1, T3).
Profesor Di Pilato zaključuje: „Mikrobna kolonizacija crevne sredine odvija se kroz različite razvojne faze i vreme se čini najjačim modifikujućim faktorom u ranom životu.
„Bolje znanje o tome kako se mikrobiom creva razvija od skoro sterilne pri rođenju ka raznovrsnom zdravom ekosistemu kasnije u životu, moglo bi da identifikujemo nezdravu ili disbiotičkog mikrobiooma.
„Tada bismo mogli da ‘ispravimo’ bakterijsku neravnotežu i tako povećamo šanse za dobro zdravlje kasnije u životu.
„Potrebno je, međutim, više istraživanja da bismo poboljšali naše razumevanje o tome kako možemo da pređemo sa istraživanja na modulaciju našeg mikrobioma i očuvamo zdravlje.“
