Italijanski naučnici se utrkuju sa vremenom da prouče, skeniraju i uzorkuju najjužniji evropski glečer pre nego što se otopi i nestane kao rezultat porasta globalnih temperatura.
Istraživači su 13. marta sproveli preliminarno radarsko istraživanje glečera Kalderone u centralnim italijanskim Apeninskim planinama i planiraju da se vrate sledećeg meseca kako bi ga izbušili i uzeli uzorke. Cilj je izvući komade glečera i uskladištiti ih na Antarktiku za buduća proučavanja.
„Ovaj glečer nam može reći o klimi i istoriji životne sredine Mediterana“, rekao je istraživač Jakopo Gabrieli, sa Instituta za polarne nauke pri Italijanskom nacionalnom savetu za istraživanje.
Asošiejted pres je pratio Gabrijelija i tim do snegom prekrivenog glečera radi radarskog istraživanja, stigavši na vrh helikopterom i skakajući gore-dole planinskim obroncima masiva Gran Saso. Istraživači u snežnim cipelama ispitali su tlo elektromagnetnom opremom da bi utvrdili kako je glečer slojevit.
Istraživanje će omogućiti stručnjacima da „zabeleže dubinu i morfologiju između snega i leda, i između leda i stena. Na ovaj način možemo izmeriti debljine i rekonstruisati morfologiju dna glečera“, rekao je Stefano Urbini, istraživač sa Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju, koji je takođe učestvovao u istraživanju.
Mali italijanski glečer, koji se već podelio na dva dela kao rezultat globalnog zagrevanja, ključni je termometar klimatskih promena i riznica atmosferskih informacija. Glaciolozi očekuju da će ispod snega i krhotina pronaći sloj leda od 25 metara (80 stopa) koji prekriva glečer.
Uzorci iz Kalderona biće čuvani u svetskoj arhivi „Ice Memory“ na Antarktiku, prirodnom zamrzivaču koji omogućava skladištenje na -50 Celzijusa i koji se gradi na francusko-italijanskoj stanici Concordia.
Prema italijanskom istraživačkom savetu, glečeri koji se nalaze na nadmorskoj visini ispod 3.600 metara (11.800 stopa) će nestati do 2100. ako temperature nastave da rastu sadašnjim tempom. Glečer Kalderone, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 2.700 metara, mogao bi da se otopi mnogo ranije, do 2050. godine, ako se ne preduzmu drastične mere, kažu stručnjaci.
„Preko ovih glečera, kroz interesovanje koje svi imamo za ova fantastična okruženja, možemo objasniti kako se klima menja, zašto se menja, kako čovek utiče i šta možemo da uradimo da smanjimo svoj uticaj na našu planetu“, rekao je Gabrieli.