U novom istraživanju objavljenom u časopisu za ličnost i socijalnu psihologiju, Oliver Sng, docent psiholoških nauka UC Irvine, predstavlja nalaze koji bi mogli da transformišu kako razumemo poreklo stereotipa i društvenih pristrasnosti.
Sng-ovo istraživanje uvodi novi koncept — ekološke stereotipe — i otkriva kako je na percepciju drugih ljudi duboko uticala sredina u kojoj veruju da drugi žive. Ovi stereotipi mogu nadjačati tradicionalne predrasude vezane za rasu i porodičnu strukturu.
U Sngovom radu pod naslovom „Ekološki stereotipi postoje u svim društvima i nadjačavaju stereotipe rasne i porodične strukture“, on tvrdi da stereotipi o rasi i tipovima porodice (kao što su domaćinstva samohrane majke) mogu proizaći iz pretpostavki o okruženju u kojem ove grupe žive. naglašavajući ekološki kontekst u kojem se veruje da postoje različite rase i porodične strukture, Sng pokazuje kako ekološki stereotipi ponekad mogu zameniti pristrasnosti koje se odnose na etničku pripadnost i tipove porodice.
„Otkrili smo da kada ljudi dobiju informacije o sredinama u kojima žive različite rase ili porodične strukture, oni mogu promeniti ili čak eliminisati svoja stereotipna uverenja o ovim grupama“, kaže Sng. „Ovo sugeriše da ovi stereotipi mogu biti više povezani sa percepcijom okoline nego što smo ranije mislili.“
Sngovo istraživanje je uključivalo anketiranje ljudi iz različitih kulturnih sredina, uključujući Sjedinjene Države, Indiju, Japan, Rumuniju i Ujedinjeno Kraljevstvo. U svim ovim društvima, Sng i njegov tim su otkrili da ljudi dosledno drže ekološke stereotipe, bez obzira na rasu, godine ili obrazovanje.
„Bio sam zapanjen koliko su ovi stereotipi postojali u različitim kulturama“, razmišlja Sng. „U psihologiji često nalazimo značajne razlike u načinu na koji ljudi misle i ponašaju se u različitim društvima. Ali sa ekološkim stereotipima, obrasci su bili izuzetno ujednačeni.“
Koncept ekoloških stereotipa proizilazi iz rastućih istraživanja koja sugerišu da surovi uslovi životne sredine – kao što su visoka stopa kriminala, siromaštvo ili drugi stresori – mogu uticati na psihološki razvoj i ponašanje ljudi. Prema Sng-u, faktori životne sredine takođe mogu oblikovati društvenu percepciju pojedinaca koji žive u takvim uslovima.
Sngovi nalazi dovode u pitanje tradicionalne predstave o stereotipima, naglašavajući potrebu za nijansiranijim razumevanjem kako faktori životne sredine oblikuju percepciju drugih. On takođe sugeriše da je jedna potencijalna strategija za borbu protiv štetnih stereotipa preispitivanje pretpostavki o tome kako određene grupe žive u određenim sredinama.
„Zašto mislimo da ljudi određene rase ili porodičnog tipa žive u oštroj ekologiji? Da li smo to videli iz prve ruke, ili je to zasnovano na pretpostavkama? Ako su naši grupni stereotipi zasnovani na pretpostavkama o ekologijama u kojima određena grupa živi, osporavanje tih pretpostavki može otvoriti put za promenu ovih grupnih stereotipa“, kaže Sng.
Njegovo istraživanje ima značajne implikacije za razumevanje i rešavanje stereotipa vezanih za rasu, porodične strukture i druge društvene kategorije. On se nada da će njegov rad inspirisati buduća istraživanja i javni diskurs o ulozi koju faktori životne sredine igraju u oblikovanju društvenih predrasuda.
„Ovo istraživanje se ne odnosi samo na rasnu ili porodičnu strukturu; moglo bi se primeniti na bilo koju grupu – imigrante, verske grupe ili druge – koji su stereotipni jer ljudi pretpostavljaju da žive u teškim uslovima“, kaže Sng.
Sngov rad predstavlja pionirski korak u proučavanju kako ekološki kontekst oblikuje ljudsku psihologiju i društvenu percepciju. Njegovi nalazi otvaraju nove puteve za buduća istraživanja i praktične intervencije koje imaju za cilj smanjenje štetnih stereotipa i promovisanje empatičnijeg razumevanja drugih.
