Brza motorna kinetika prestina, proteina koji se nalazi u unutrašnjem uhu, neophodna je za slušanje visokofrekventnih zvukova, prema studiji Northvestern Medicine objavljenoj u Proceedings of the National Academi of Sciences.
Svi sisari, uključujući i ljude, oslanjaju se na spoljašnje ćelije dlake u pužnici uha da pojačaju i tako čuju zvukove visoke frekvencije. Spoljašnje ćelije dlake su najranjivije ćelije u unutrašnjem uhu i ne mogu se regenerisati ako se izgube—oštećenje ovih ćelija obično dovodi do gubitka sluha.
Poznato je da protein prestin (SLC26A5), koji je dobio ime po muzičkoj notaciji „presto“ zbog svoje brze motoričke funkcije, kontroliše kontrakcije i izduženja spoljašnjih ćelija kose tokom kohlearne amplifikacije.
U trenutnoj studiji, istraživači Northvestern Medicine analizirali su sluh miševa koji su imali genetsku varijantu koja je proizvodila abnormalni prestin, koji je ranije bio povezan sa gluvoćom kod ljudi. Oni su primetili da miševi sa varijantom pokazuju usporeno kretanje svojih spoljašnjih ćelija kose i da su manje osetljivi na zvukove viših frekvencija.
Uvođenjem dodatne funkcionalne genetske varijante prestina koja štedi njegovu brzinu, naučnici su uspeli da u potpunosti povrate sluh kod modela miša.
Nalazi doprinose razumevanju prestinske i kohlearne amplifikacije, rekao je dr Kazuaki Homma, docent za otorinolaringologiju – hirurgiju glave i vrata i viši autor studije.
„Napravili smo ovaj model miša koji izražava ljudsku mutaciju koja je usporila motoričku funkciju prestina i otkrili smo da se sluh pogoršava prema višim frekvencijama“, rekao je Homma. „Ovo je u skladu sa idejom da je Prestinova motorička funkcija važna za visokofrekventni sluh.“
U nastavku, Homma je rekao da se nada da će istražiti kako prestin funkcioniše na održavanju spoljašnjih ćelija kose.
„Kada izgubimo spoljašnje ćelije dlake, nema regeneracije. One su nestale“, rekao je Homma. „Druga važna oblast mog istraživanja biće razumevanje kako prestin doprinosi održavanju spoljašnjih ćelija dlake, jer želimo da ih održavamo što je duže moguće kako bismo sprečili gubitak sluha. Važno je da ove ćelije budu u blizini ako želimo ciljajte ih za bilo kakvu terapiju u budućnosti.“
