Naučnici imaju bolji uvid u atmosferske uslove na Marsu nego ikada pre nakon međunarodnog istraživačkog projekta koji uključuje Univerzitet Hadersfild. Nalazi projekta će im pomoći da identifikuju bezbedna mesta za sletanje sa povećanom preciznošću i dalje utiru put za prvu misiju sa ljudskom posadom na crvenu planetu.
Jedan od istraživača na projektu je dr Tomas Smit, viši predavač fizičke geografije na Odseku za biološke i geografske nauke Fakulteta primenjenih nauka.
Zajedno sa istraživačima sa Univerziteta Ulster, Kalifornijskog instituta za tehnologiju (Caltech) i Univerziteta Viskonsin Medison u SAD, istraživanje je otkrilo informiraniji i realističniji metod modeliranja računarske dinamike fluida (CFD), koji će pružiti detaljniji uvid u površinski vetar forsiranje eolskih transportnih obrazaca na površinama Marsa kao što su dine.
CFD je metod koji se redovno koristi u dizajnu automobila, turbomašinama, dizajnu brodova i proizvodnji aviona i pokazao se korisnim u astrofizici, biologiji, okeanografiji, povratu nafte, arhitekturi i meteorologiji. Koristi primenjenu matematiku, fiziku i računarski softver da vizualizuje kako gas ili tečnost teče—kao i kako gas ili tečnost utiču na objekte dok prolaze.
Istraživanje, koje vodi dr. student Ričard Lav sa Univerziteta u Alsteru, objavljen je u časopisu PLOS ONE i nadovezuje se na prethodni rad Dr. Smit je bio uključen u pod nazivom „Efekat dina na vetrove koji prenose pesak na Marsu“ koji je koristio 3D kompjutersko modeliranje „fine razmere“ za „otkriti složene obrasce strujanja vazduha na planeti“ i „čvrsto identifikovati pravac vetrova koji prolaze preko peščanih dina na Marsu“ koji je do tada bio pogrešno tumačen.
„Nekada smo mislili da su peščane dine na Marsu možda statične i da se ne pomeraju“, rekao je dr Smit, „ali kako su svemirske letelice počele da kruže oko planete i roveri sleteli na Mars, počeli smo da primećujemo da se kreću relativno brzo i da je Mars u zapravo, prilično dinamičan.“
Dr Smit je objasnio kako je prethodno istraživanje, objavljeno u Nature Communications, modelovalo strujanje vetra preko peščanih dina koristeći virtuelni aerotunel i mapirao brzinu vetra na način na koji su se peščane dine kretale na površini Marsa, koju su u trenutku kada su je pronašli mapirano prilično dobro i sa dobrom tačnošću.
„Međutim, premotajte sedam godina unapred, i nakon bliskog rada sa Ričardom, sada smo otkrili informiraniji i realističniji metod mikroskala modeliranja računarske dinamike fluida (CFD),“ rekao je dr Smit.
„Ričardov pristup modeliranju ugnježdenog modela omogućava bolje razumevanje kretanja peščanih dina na Marsu i može da izbegne situacije kao što je postavljanje rovera u oblast za koju iznenada saznamo da je neverovatno dinamična“, dodao je on.
