Naučnici sa Univerziteta u Kopenhagenu otkrili su jaku povezanost između zapadnjačkih dijeta i neuroloških poremećaja, uključujući autizam i ADHD. Istraživanje ne dokazuje direktnu uzročnost, ali sugeriše postojanje asocijacije. Male promene
Istraživački tim analizirao je podatke od 61.237 majki i njihove dece, upoređujući ishranu majki tokom trudnoće sa neurološkim razvojem njihove dece. Čak i male promene ka zapadnjačkim dijetama povezane su sa značajnim povećanjem verovatnoće ADHD-a u sledećoj generaciji. Jedna od grupa je takođe pokazala vezu između zapadnjačke ishrane tokom trudnoće i verovatnoće razvoja autizma kod deteta.
„Što se više žena pridržava zapadnjačke ishrane tokom trudnoće – bogate mastima, šećerom i rafiniranim proizvodima, a siromašne ribom, povrćem i voćem – to je veći rizik da njeno dete razvije ADHD ili autizam,“ kaže naučnik za ishranu David Horner sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Iako su rezultati zabrinjavajući, postoji i pozitivna strana: čak i male promene ka zdravijoj ishrani tokom trudnoće mogu imati pozitivan uticaj na zdravlje mozga deteta. U istraživanju su korišćene četiri grupe. U glavnoj grupi, koja je obuhvatila 508 majki i dece, deca su klinički procenjivana na neurološke poremećaje u desetoj godini života.
Istraživači su preduzeli korake da uzmu u obzir druge faktore koji su mogli uticati na rezultate, uključujući genetski rizik i ishranu same dece. Ovo dodatno povećava kredibilitet glavne asocijacije. „Kada upoređujemo grupe, primetili smo najsnažnije asocijacije u prvom i drugom tromesečju, što sugeriše da je razvoj mozga u ovom periodu posebno osetljiv na nutritivne uticaje majke,“ kaže naučnik za ishranu Morten Arendt Rasmussen sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Tim je takođe uspeo da identifikuje brojne krvne metabolite povezane sa ishranom majki. Oni nam daju uvid u pritiske koji mogu uticati na razvoj mozga – kao što su upala i oštećenje ćelija. Iako postajemo sve bolji u razumevanju i upravljanju ASD-om i ADHD-om, ovi poremećaji donose izazove vezane za učenje i razvoj, koji ponekad mogu trajati i u odraslom dobu.
Već postoji mnogo dokaza o tome kako zdravlje beba može biti pogođeno u materici, ali istraživači žele da vide više akcija u promovisanju uravnoteženih dijeta kod trudnica – posebno boljih smernica. „Naša analiza ne samo da potvrđuje jaku povezanost između ishrane i rizika od ADHD-a, već takođe identifikuje specifične hranljive materije i namirnice koje bi mogle poslužiti kao osnova za poboljšane dijetetske smernice i preventivne strategije,“ kaže Horner.
„Ovo otvara nove mogućnosti za usavršavanje dijetetskih preporuka i promovisanje zdravijih ishoda za buduće generacije.“ Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Metabolism.
