Kada većina ljudi pomisli na demenciju, uključujući Alchajmerovu bolest, verovatno prvo pomisle na gubitak pamćenja. Ali demencija takođe menja način na koji se osoba ponaša, bilo da je zbog nje brzo ljuta ili uznemirena, izaziva depresiju, anksioznost ili apatiju, ili čak menja celu njenu ličnost.
Vremenom, ove promene ponašanja mogu da poremete njihove živote koliko i gubitak sposobnosti da jasno razmišljaju ili pamte. Sada, tim istraživača Univerziteta u Mičigenu izveštava o novim tragovima o tome šta bi se moglo dešavati u mozgu ljudi koji doživljavaju čak i najranije znake promena ponašanja povezanih sa demencijom.
Koristeći dve vrste naprednog medicinskog snimanja za proučavanje mozga 128 ljudi u ranim fazama demencije, oni pokazuju veze između jedne od najvažnijih komunikacionih mreža u mozgu, proteina zvanog tau, i nivoa simptoma ponašanja koje osoba ima. Ovo prevazilazi ulogu taua za koju su naučnici već znali kod ljudi sa naprednijom demencijom: izaziva zamršena nervna vlakna u regionima mozga uključenim u razmišljanje i pamćenje.
Nova studija sugeriše da tau narušava integritet mreže istaknutosti mozga. Ovaj autoput veza između određenih regiona mozga je ključan za našu sposobnost da razumemo i odlučimo kako da reagujemo na stvari koje se dešavaju oko nas. Takođe nam pomaže da obradimo sopstvene misli i emocije.
Istraživači su pokazali da što je više poremećena mreža istaknutosti osobe u prisustvu taua, to će ta osoba doživeti više promena u ponašanju. Oni izveštavaju o svojim nalazima u Alchajmerovoj bolesti i demenci: časopis Alchajmerovog udruženja.
Dok jednokratna slika ovih 128 istraživača volontera ne može pokazati uzrok i posledicu, snažna povezanost između taua, poremećaja mreže salience i promene ponašanja je intrigantna, kaže tim.
Oni pozivaju na dalje proučavanje potencijalne veze u drugim populacijama i na istraživanje za procenu promena tokom vremena kako bi se istražilo šta bi se moglo dešavati unutar puteva povezanih moždanih ćelija koje čine mrežu salience, i istražiti kako je to povezano sa nagomilavanjem taua. i promene ponašanja tokom godina.
Oni se takođe nadaju da će testirati da li bi mogli da uspore promenu ponašanja kod ljudi sa ranim stadijumom demencije ciljanjem na mrežu salience sa blagom električnom strujom ili magnetnim poljima primenjenim izvan lobanje i vođeni preciznim snimanjem.
Istraživače iz Istraživačkog programa o intervencijama zasnovanim na kogniciji i neuromodulaciji (RP-CNBI) predvodi dr Alekandru D. Iordan. i vođa programa Benjamin M. Hampstead, Ph.D. Obojica su profesori na Odseku za psihijatriju Medicinske škole U-M.
Iordan, neuronaučnik koji je vodeći autor nove studije, kaže: „Ono što vidimo je da se patologija prisustva tau odnosi na simptome ponašanja ne u direktnoj vezi, već radije kroz disfunkciju specifične mreže u mozgu – mreže istaknutosti. Što je ova mreža više pogođena, to su ozbiljniji simptomi ponašanja.“
On dodaje: „Ovo je prva studija koja povezuje status biomarkera pojedinca sa disfunkcijom ove mreže i simptomima ponašanja kod ljudi iz spektra Alchajmerove bolesti.“
Tim je koristio funkcionalnu magnetnu rezonancu ili fMRI da bi proučavao mozak svakog volontera i pratio tri različite mreže koje povezuju udaljene oblasti mozga. Koristili su meru nazvanu indeks mrežne segregacije, kako bi procenili koliko je svaka mreža funkcionalno nezavisna u odnosu na druge mreže mozga.
Oni su kombinovali nalaze fMRI sa rezultatima iz serije neuropsiholoških testova i upitnika o ponašanju koje su volonteri uzeli. Takođe su pogledali rezultate pozitronske emisione tomografije, ili PET, skeniranja koji su pokazali da li mozak osobe sadrži višak tau proteina, kao i beta amiloid, još jedan protein povezan sa Alchajmerom.
Mreža salience bila je jedina od tri mreže čiji je nivo integriteta bio u korelaciji sa prisustvom tau i ozbiljnošću problema ponašanja povezanih sa demencijom. Čini se da je mreža u podrazumevanom režimu uključena kao prateći igrač. Treća proučavana mreža, nazvana frontoparijetalna mreža, nije bila povezana sa simptomima ponašanja.
Nova studija je pokazala da za razliku od taua, prisustvo samo amiloida u mozgovima nekih dobrovoljaca nije bilo povezano sa problemima sa mrežom istaknutosti ili povezano sa nivoom simptoma ponašanja te osobe.
Džordan napominje da je poznato da je mreža salience uključena u neke psihijatrijske poremećaje i frontotemporalnu demenciju, tip demencije sa ranim početkom, brzo napredujući, obeležen uglavnom promenama ponašanja i ličnosti.
Iordan napominje da se PET skeniranje za tau i amiloid sada koristi klinički u dijagnozi demencije i u upravljanju tretmanom novim lekovima koji imaju za cilj da smanje nakupljanje amiloida, sa ciljem usporavanja kognitivnog pada.
Ali testovi krvi koji takođe mogu otkriti prisustvo tau i amiloida i koristiti ih kao biomarkere rizika od demencije, takođe su počeli da postaju dostupni. Pošto su mnogo jeftiniji od PET skeniranja, oni bi takođe mogli biti korisni u budućim studijama uloge taua u promenama ponašanja, kaže on.
Dalja istraživanja bi takođe mogla pomoći da se objasne, pa čak i predvide varijacije u nastanku promena ponašanja kod ljudi sa demencijom, kao i tempo opadanja. To takođe može dovesti do načina da se identifikuju ljudi čije su promene ponašanja njihov najraniji uočljivi znak rizika od demencije, čak i pre promene kognitivnih sposobnosti.
Ali najuzbudljivija stvar za Džordana i njegove kolege?
„Naši nalazi nam pružaju funkcionalni cilj za potencijalnu intervenciju“, rekao je on. „Uskoro ćemo moći da vidimo da li stimulacija mozga menja ove odnose zahvaljujući većoj studiji koju vodi dr Hempsted koja procenjuje efekte različitih doza slabih električnih struja primenjenih na mozak. Ova veća studija je pri kraju, a mi smo veoma sam uzbuđena da vidim šta rezultati pokazuju, pa ostanite sa nama.“
Istraživači na RP-CNBI, predvođeni Hampstedom, koriste neuropsihološke alate, različite vrste neuroimaginga, električne i magnetne stimulacije mozga i tehnike rehabilitacije da bi razvili i primenili tretmane bez lekova za Alchajmerovu bolest i srodne demencije.
Pored Iordana i Hampsteada, autori studije su Robert Ploutz-Snider, dr, Bidisha Ghosh, M.A., Annalize Rahman-Filipiak, Ph.D., Robert Koeppe, Ph.D., Scott Peltier, Ph.D. ., Bruno Giordani, Ph.D., i Roger L. Albin, MD Hampstead je glavni klinički vodeći u Centru za Alchajmerovu bolest u Mičigenu, čiji su članovi nekoliko drugih autora.
