Brajan Kiling, doktorant antropologije sa Univerziteta Binghamton, preokupiran je pitanjem evolucije ljudske vilice i fenomena brade. Njegovo istraživanje, koje trenutno sprovodi na Univerzitetu Alkala u Španiji, predstavlja novi pristup razumevanju ove karakteristične ljudske osobine.
Postavljanje pitanja poput „Zašto neki od nas imaju istaknutu bradu dok drugi imaju manje uočljivu?“ i „Da li brada ima biomehaničku svrhu?“ vode Kilinga kroz duboko istraživanje anatomije ljudske čeljusti i poređenja sa ljudskim precima, posebno neandertalcima.
Jedna od teorija kojom se Kiling bavi jeste povezanost između evolucije brade i promene u načinu ishrane ljudi. Iako je kuvanje hrane često povezano sa smanjenjem potrebe za velikim zubima i čeljustima, istraživanje pokazuje da su i druge ljudske vrste, uključujući neandertalce, takođe koristile ovu tehniku.
Kroz svoje istraživanje, Kiling takođe planira da ispita moguće veze između brade i bolesti temporomandibularnog zgloba (TMZ), koja je postala sve veća globalna briga danas. Uočavanje sličnosti u iskustvima neandertalaca sa ovom bolešću može ponuditi nova saznanja o njihovom načinu života i kulturi.
Kroz proučavanje evolucije brade, Kiling ne samo da pokušava da razume jedinstvenost ljudske anatomije, već i da rekonstruiše delove naše prošlosti koji su možda izgubljeni vremenom. Ovo istraživanje otvara nova pitanja i mogućnosti za bolje razumevanje ljudske evolucije i biologije.
