Istraživači sa Univerziteta u Tokiju su napravili prvu detaljnu mapu genoma grenlandske ajkule (Somniosus microcephalus). U ovom istraživanju su pronašli genetske osobine koje štite od raka, smanjuju upale i pomažu u popravci DNK.
Polovina milenijuma je značajan vremenski period, s obzirom na to da bi neki grenlandske ajkule mogle biti rođeni u vreme Galileja i Šekspira. Ova otkrića mogu doprineti budućim istraživanjima o dugom i zdravom životu.
„Izvršene analize genoma nude nove uvide u molekularnu osnovu izuzetne dugovečnosti grenlandske ajkule i ističu potencijalne genetske mehanizme koji bi mogli informisati buduća istraživanja o dugovečnosti,“ navode istraživači u svom radu.
Istraživači su prikupili uzorke tkiva od uhvaćenog ženke grenlandske ajkule pre nego što su je pustili nazad u divljinu. Korišćenjem visoko preciznog sekvenciranja, tim je uspeo da identifikuje 86,5 procenata očekivanog genoma proteina grenlandske ajkule.
U ovoj ajkuli je bilo više kopija gena koji promovišu popravku DNK i imunološku funkciju nego u vrstama sa kraćim životnim vekom. Isto važi i za gene koji upravljaju NF-κB signalizacijom, koja je povezana sa očuvanjem ćelija i smanjenjem upala.
Mutacije u genima povezanim sa zaustavljanjem rasta i širenja raka takođe igraju ulogu u dugovečnosti ove ajkule, otkrili su istraživači. „Predlažemo da je klasična NF-κB signalizacija ključna za izuzetnu dugovečnost S. microcephalus, jer reguliše proliferaciju ćelija, migraciju, popravku DNK, apoptozu i imunološki odgovor,“ dodaju istraživači.
Ove impresivne ribe mogu da dostignu dužinu od preko 6 metara i težinu od više od 1.000 kilograma. Ne dostižu reproduktivnu zrelost sve do 150. godine, što ih čini ranjivim na ekološke pritiske i ljudske aktivnosti.
Dublje razumevanje genoma ajkula trebalo bi da otkrije više o S. microcephalus i načinu na koji živi, a odatle da nam pomogne da zaštitimo ovu vrstu. Implikaicije istraživanja sežu daleko izvan ajkula: učenje o genetskoj osnovi dugog života može doneti uvide koji poboljšavaju naše zdravlje i očekivani životni vek.
„Buduća istraživanja trebala bi da uključuju sekvenciranje više jedinki iz različitih morskih regiona kako bi se razjasnile globalne dinamike populacije u većim detaljima,“ navode istraživači. „Sastav genoma koji smo konstruisali će nesumnjivo poslužiti kao ključna referentna sekvenca za buduće studije.“
Istraživanje još nije objavljeno u recenziranom časopisu, ali je dostupno na preprint serveru bioRxiv.
