Prema novoj studiji, temeljno kuvanje hrane i izbegavanje nekih vrsta povrća i salata tokom terapije antibioticima mogu potencijalno smanjiti otpornost na antibiotike sprečavanjem bakterija koje nose gene otpornosti u crevima.
Novo istraživanje sa Univerziteta u Notingemu modelovalo je kako se geni otpornosti na antibiotike stvaraju kroz doživotnu izloženost unosom hrane i lečenjem antibiotikom. Istraživanje objavljeno u PLOS ONE daje nove uvide u dugoročno povećanje gena otpornosti u crevnim bakterijama i kako se to može sprečiti.
Bakterijske infekcije otporne na antimikrobne lekove predstavljaju jednu od najozbiljnijih savremenih globalnih zdravstvenih kriza. Sticanje i širenje rezistentnih infekcija može se desiti kroz zajednicu, bolnice, hranu, vodu ili bakterije koje žive u nama ili kojima smo možda izloženi—kao E. coli.
Istraživanje je modelovalo podatke iz prethodne studije koja je otkrila da je raznolikost gena antibiotika u mikrobioti creva povezana sa uzrastom. Studija u Notingemu pokazuje da se dugoročno povećanje otpornosti mikrobioma ljudskih creva može značajno smanjiti smanjenjem izloženosti genima otpornosti koji se nalaze u hrani i vodi, uz smanjenu upotrebu medicinskih antibiotika.
Istraživanje sugeriše da je smanjenje unosa gena otpornosti posebno efikasno tokom perioda lečenja antibiotikom gde postoji povećan rizik od zadržavanja gena. Istraživači sugerišu da treba dati savete o ishrani onima koji su podvrgnuti lečenju antibioticima kako bi se izbegli proizvodi sa većim rizikom od nošenja ARG-a (čak i na inače bezopasne bakterije), kao i da se osigura da je sva hrana koja se konzumira tokom lečenja potpuno kuvana.
Dov Stekel, profesor računarske biologije na Univerzitetu u Notingemu, predvodio je studiju i rekao: „Kada uzimate antibiotike je tačno ono kada ste najpodložniji stvaranju dugoročnih problema zbog bakterija otpornih na lekove iz hrane. Ako nešto pojedete koji ima bakterije na sebi koje vam ne nanose nikakvu štetu, ali koje sadrže neke gene otporne na lekove i slučajno uzimate antibiotike kada ga jedete onda bi se te otpornosti mogle uspostaviti u vašem crevnom ekosistemu, tako da sledeći put kada vam zatrebaju antibiotici mogu ne radi efikasno.“
Studija takođe pokazuje druge faktore koji mogu da smanje dugoročno sticanje i zadržavanje gena koji pružaju otpornost na različite klase antibiotika. Kako se geni gomilaju tokom života, što je manje izloženosti njima, to bolje, tako da bi konzervativni pristup dostupnosti antibiotika i smernicama za doziranje, kao što je već primenjeno u mnogim zemljama, i kako se zagovara u velikom delu literature o rezistenciji na antibiotike, bio praktičan pristup smanjenju dugoročni broj stečenih otpora.
Smanjenje broja stečenih gena tokom života takođe bi se moglo postići promenama politike i prakse u lancu snabdevanja hranom, uključujući poljoprivredu i proizvodnju hrane posle žetve. Istraživanje iz Vet škole u Notingemu istražuje ovo koristeći veštačku inteligenciju za praćenje mikrobioma creva kod stoke.
Profesor Stekel dodaje: „Nivo koristi koji se može dobiti od promena u lečenju i promena u ishrani u velikoj meri zavisi od nivoa upotrebe antibiotika, koji se veoma razlikuje od zemlje do zemlje. Dok naš opšti model pokazuje korist na svim nivoima propisivanja, više nijansirani pristup koji uzima u obzir prakse specifične za region i zemlju, zajedno sa specifičnim detaljima o klasama antibiotika i povezanim genima rezistencije, pružio bi bolje sredstvo za kvantifikaciju potencijalnih prednosti ovih promena.“
