Sve veći broj Marokanaca je nereligiozan. Istraživanje antropologa Lene Rihter baca svetlo na to kako mladi, urbani ateisti u Maroku i Evropi koriste suptilne oblike aktivizma da normalizuju svoj nereligijski identitet. Rihter će braniti doktorat. tezu na ovu temu na Univerzitetu Radboud 8. maja.
Religija igra centralnu ulogu u marokanskom društvu. Ogromna većina Marokanaca (zvanično oko 99%) su muslimani. Marokanska vlada nadgleda vjerska pitanja, i iako je sloboda vjeroispovijesti ustavno pravo, pojedinci koji se distanciraju od islama mogu doživjeti društveni pritisak ili čak diskriminaciju.
„U Maroku su tri teme tabu: Bog, kralj i Sahara. Shodno tome, većina mladih Marokanaca ne proglašava otvoreno svoj ateizam ili agnosticizam. To ima previše društvenih posledica“, kaže antropolog Lena Rihter.
U okviru svog istraživanja, intervjuisala je 50 mladih (od 18 do 35 godina) obrazovanih ateista i agnostika iz urbane srednje klase u Maroku i Evropi.
Intervjui su otkrili da se nereligiozni stavovi uglavnom izražavaju indirektno u suptilnim postupcima koji nisu u skladu sa idealnom slikom dobrog muslimana, pa su stoga protiv norme. „Neko bi se, na primer, mogao tetovirati, popiti čašu vina ili s vremena na vreme otići u bar, jesti tokom Ramazana ili se šaliti o islamu na društvenim mrežama“, kaže Rihter. „Ili bi ljudi mogli prestati da rade stvari, poput molitve ili odlaska u džamiju.
Ova manja kršenja pravila u Maroku tolerišu vlada, verske institucije i porodica. „Nereligijska gledišta se ne cene, ali sve dok osoba ne napravi veliku stvar od toga, neće ni ljudi u njihovoj mreži“, kaže Rihter.
U stvari, u izvesnoj meri može biti lakše biti nevernik u Maroku nego u Evropi, smatra istraživač. Nevernik u Maroku deluje iz manjinskog položaja. Ali u Evropi – gde su Marokanci već manjina i gde su muslimani diskriminisani – veća je verovatnoća da će to biti viđeno kao ubod nožem u leđa zajednici.
Štaviše, u Evropi postoji rizik da narativi nereligioznih Marokanaca budu manipulisani od strane desničarskih grupa“, kaže Rihter. „Nereligiozni pojedinci se koriste kao primer protiv islama jer su ga napustili, a to uopšte nije bio njihov razlog za to. Kao rezultat toga, većina ljudi u ovoj grupi izbegava javne debate.“
Ateizam unutar islama nije nov. Već u devetom veku postojali su pesnici i filozofi koji su bili kritični prema religiji. Ali društveni mediji su taj fenomen učinili mnogo vidljivijim. Dok tradicionalni mediji promovišu nacionalni pogled na islam, društveni mediji pružaju platformu za druge stavove i, što je još važnije, diskusije. „Na društvenim mrežama vidite da se među mladim Marokancima pojavljuju rasprave o veri“, kaže Rihter.
Rihter se nada da će njeno istraživanje stvoriti nijansiraniji pogled na religiju među Marokancima. „Marokanci se često posmatraju kao homogena grupa — svaki Marokanac je musliman — i to, naravno, nije tačno.
„Postoje i mnoge razlike unutar grupe nereligioznih Marokanaca. Mnogo je važno da li imate roditelje koji su i sami manje striktno religiozni ili potičete iz konzervativnije porodice.
„Postoje ateisti koji imaju čvrste stavove o vjeri, ali i mnogi ljudi koji još uvijek osjećaju povezanost sa islamom i uživaju u slavlju Ramazana sa svojom porodicom, na primjer. Pripadnost i solidarnost takođe igraju ulogu u tome.“
