Konzumiranje ne više od dva hamburgera nedeljno doprineće borbi protiv klimatskih promena, pokazalo je novo istraživanje koje je sprovelo nekoliko visokoprofilnih klimatskih organizacija i objavljeno u sredu.
Izveštaj o klimatskim akcijama za 2022. procenjuje globalni napredak u pogledu 40 indikatora za koje se veruje da su posebno važni za održavanje klimatskih ciljeva Pariskog sporazuma za 2030. „na dohvat ruke”. Jedan od faktora je formulisan kao „Smanjite dnevnu potrošnju mesa preživara po glavi stanovnika na 79 kilokalorija u regionima sa velikom potrošnjom.“
Prema listu, „prelazak na zdraviju, održiviju ishranu“ mora da se ubrza pet puta, uz smanjenje potrošnje mesa „na otprilike dva hamburgera nedeljno širom Amerike, Evrope i Okeanije“.
Smatra se da stočarska poljoprivreda doprinosi globalnom zagrevanju zbog emisija stoke, uništavanja staništa i stvaranja gasova staklene bašte.
Pariski sporazum iz 2015. godine, koji je potpisalo skoro 200 zemalja, zahteva od zemalja da prepolove svoje emisije do 2030. godine kako bi ograničile globalno zagrevanje na 1,5°C i tako smanjile efekte klimatskih promena.
U izveštaju se navodi da je između 2015. i 2019. potrošnja goveđeg, jagnjećeg i kozjeg mesa u „regionima sa velikom potrošnjom“ smanjena za 1,5%, dostižući 91 kilokaloriju po glavi stanovnika dnevno u 2019. Međutim, brzina pada je daleko presporo da bi se postigao cilj do 2030. godine, navodi list.
Da bi se izbegli „sve opasniji, a u nekim slučajevima i nepovratni uticaji na klimu“, proces postepenog izbacivanja uglja, prema izveštaju, takođe bi trebalo da se ubrza šest puta, dok bi smanjenje godišnjih stopa krčenja šuma trebalo da se dešava 2,5 puta brže i da se širi javni prevoz bi trebalo da bude šest puta brži.
Ulaganja u globalno finansiranje klime „moraju da rastu preko 10 puta brže“, navodi se u izveštaju, za otprilike 460 milijardi dolara svake godine ove decenije.
Među ohrabrujućim znacima, izveštaj je naveo porast upotrebe izvora energije bez ugljenika i brzi prelazak na električna vozila.
Prema Andrev Steer-u, šefu Bezos Earth Fund-a, koji je učestvovao u istraživanju zajedno sa Svjetskim institutom za resurse i Climate Action Tracker-om, izvještaj bi trebao izazvati dvije emocije:
„Prvo, osećaj srama i besa zbog toga što ne uspevamo da ispunimo svoje obaveze da delujemo. Drugo, osećaj nade i mogućnosti da je prava promena nadohvat ruke i da može da dovede do zdravije ekonomije, zdravijih građana i zdravijeg društva.
Autori izveštaja veruju da će to biti „neprocenjiv priručnik” za Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koja će se održati u novembru u Egiptu, kao i za vlade, civilno društvo i kompanije.
