Nova studija UCLA Health otkrila je da otporni ljudi pokazuju nervnu aktivnost u regionima mozga koja je povezana sa poboljšanom kognicijom i regulisanjem emocija, i da su pažljiviji i bolje opisuju svoja osećanja. Ista grupa je takođe pokazala aktivnost mikrobioma creva povezana sa zdravim crevima, sa smanjenom upalom i barijerom creva.
Za ovu studiju, umesto da ispituju aktivnost i sastav mikrobioma koji su povezani sa bolestima – poput anksioznosti i depresije – istraživači su želeli da preokrenu scenario i prouče mikrobiom creva i mozak kod zdravih, otpornih ljudi koji se efikasno nose sa različitim vrstama stresa, uključujući diskriminacija i društvena izolacija.
„Ako možemo da identifikujemo kako izgleda zdrav otporan mozak i mikrobiom, onda možemo razviti ciljane intervencije u tim oblastima kako bismo smanjili stres“, rekla je dr Arpana Gupta, viši autor i ko-direktor UCLA Goodman-Luskin. Microbiome Center. Veruje se da je ovo prva studija koja istražuje presek otpornosti, mozga i mikrobioma creva.
Gupta i njen tim fokusirali su se na metode za suočavanje sa stresom jer su istraživanja pokazala da nelečeni stres može povećati rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, gojaznosti i dijabetesa. Dok je stres neizbežan deo života, proučavanje načina na koji se nosi sa stresom može pomoći u sprečavanju razvoja bolesti.
Da bi sproveli studiju, objavljenu u Nature Mental Health, istraživači su anketirali 116 ljudi o njihovoj otpornosti — poput poverenja u sopstvene instinkte i pozitivnog prihvatanja promena — i razdvojili ih u dve grupe. Jedna grupa je visoko rangirana na skali otpornosti, a druga grupa nisko. Učesnici su takođe prošli magnetnu rezonancu i dali uzorke stolice dva ili tri dana pre skeniranja.
Istraživači su otkrili da su ljudi u grupi sa visokom otpornošću bili manje anksiozni i depresivni, manje skloni osuđivanju i da su imali aktivnost u regionima mozga povezanim sa emocionalnom regulacijom i boljom kognicijom u poređenju sa grupom sa niskom otpornošću.
„Kada se desi stresor, često idemo na ovu probuđenu reakciju na borbu ili bekstvo, a to umanjuje lomove u vašem mozgu“, rekao je Gupta. „Međutim, pokazalo se da su visoko otporni pojedinci u studiji bolji u regulisanju svojih emocija, manje je verovatno da će doživeti katastrofu i da drže ujednačenu glavu“, dodala je Desiree Delgadillo, postdoktorski istraživač i jedan od prvih autora.
Grupa sa visokom otpornošću takođe je imala drugačiju aktivnost mikrobioma od grupe sa niskom otpornošću. Naime, mikrobiomi grupe visoke otpornosti izlučuju metabolite i ispoljavaju gensku aktivnost povezanu sa niskim upalom i jakom i zdravom barijerom creva. Slaba barijera creva, inače poznata kao creva koja propuštaju, uzrokovana je upalom i narušava sposobnost crevne barijere da apsorbuje esencijalne hranljive materije potrebne telu dok blokira ulazak toksina u creva.
Istraživači su bili iznenađeni kada su otkrili ove mikrobiomske potpise povezane sa grupom visoke otpornosti.
„Otpornost je zaista fenomen celog tela koji ne utiče samo na vaš mozak, već i na vaš mikrobiom i metabolite koje proizvodi“, rekao je Gupta.
„Imamo celu ovu zajednicu mikroba u našim crevima koja odiše ovim terapeutskim svojstvima i biohemikalijama, tako da se radujem nastavku ovog istraživanja“, rekao je Delgadillo.
Buduće istraživanje tima će proučavati da li će intervencija za povećanje otpornosti promeniti aktivnost mikrobioma mozga i creva. „Mogli bismo imati tretmane koji ciljaju i na mozak i na creva koji bi možda jednog dana mogli da spreče bolest“, rekao je Gupta.
