Neke bolesti i stanja kriju se u našim telima: kalcifikovane arterije koje mogu da izazovu srčani udar, infekcije, blage prelome kostiju, pa čak i kancerogene tumore. Specijalno snimanje, kao što su rendgenski snimci, magnetna rezonanca ili CT skeniranje, čini ih vidljivim. Ali ono što se otkriva na tim plavičastim crno-belim slikama zahteva veoma pronicljivo oko za dekodiranje.
Radiolozi, poput detektiva koji traže tragove za zatvaranje slučaja, znaju šta da traže u tim crno-belim slikama našeg mozga, pluća, arterija, kostiju i mišića. Oni su specijalisti koji vide šta ne bi trebalo da postoji i prave detaljne izveštaje za lekare kako bi potvrdili dijagnozu i usmerili lečenje.
Za dr Rikarda Kjurija, predsedavajućeg za radiologiju na Međunarodnom univerzitetu Floride (FIU) i Baptist Health-u, nije neuobičajeno da se pregleda bilo gde između 200 slika za jednostavne slučajeve kao što su rendgenski snimci do 20 za složenije MR. To može sabrati u proseku 50 do 60 izveštaja dnevno.
Napredak u tehnologiji, kao što su alati za konverziju govora u tekst zasnovani na veštačkoj inteligenciji, pomogli su radiolozima da diktiraju i završe ove važne izveštaje za zdravstveni tim pacijenata; međutim, ne bez ponekad unošenja grešaka u transkripciju koje mogu imati talasne efekte.
„Svaka greška je značajna i može dovesti do netačnosti u tumačenju nalaza“, objašnjava Curi. „Naš cilj su tačne, visokokvalitetne i visoko specijalizovane interpretacije. Precizniji izveštaji su od koristi pacijentima.“
Zbog toga je Curi, kao deo kolaborativnog tima istraživača sa FIU Herbert Vertheim College of Medicine i Baptist Health, istraživao tačnost i efikasnost novog, sažetijeg, ali ipak strukturiranog, lako čitljivog stila izveštavanja. Koristi glasovne komande da diktira, ali se fokusira samo na dokumentovanje abnormalnih nalaza koje su radiolozi obučeni da uoče, a lekari moraju da znaju za njih.
Rezultati, objavljeni u Evropskom časopisu za radiologiju, pokazali su da je ovaj novi stil bolji od pristupa izveštavanja o stilu kontrolne liste koji obično koriste radiolozi.
Ne samo da je poboljšao fokus radiologa na različite dijagnostičke slike, već je i smanjio nepreciznosti i vreme diktata – pobeda i za pacijente čiji plan lečenja zavisi od tačnosti i za radiologe sa velikim opterećenjem.
„Iz prve ruke sam videla kako je ovaj novi proces diktiranja značajno poboljšao fokus radiologa na dijagnostičke slike“, rekla je Mona Rošan, student treće godine medicine FOJ i prvi autor studije koji je radio pod vođstvom Kirija, njenog mentora.
„Softver za praćenje oka potvrdio je naše rezultate jer nam je omogućio da napravimo toplotne mape koje pokazuju da radiolozi usmeravaju svoju pažnju na slike. Ovo je bolje za pacijenta, jer pojačan fokus na slike znači da radiolozi posvećuju više vremena tumačenju potencijalni abnormalni nalazi, što na kraju poboljšava negu pacijenata.“
Curi, koji je radio kao radiolog više od dve decenije, dobro poznaje standardni stil izveštavanja na kontrolnoj listi. On to opisuje kao neku vrstu ping-pong igre pažnje između dva odvojena ekrana. Jedan prikazuje dijagnostičke slike, a drugi izgovoreni nalazi se transkribuju u pisane reči kako bi se popunili različiti delovi izveštaja. Ono što je najviše mukotrpno i ometajuće je da morate biti i sami uređivač i ispravljati greške koje se dešavaju jer glasovni softver „čuje“ nešto drugačije od onoga što je stvarno rečeno.
„Sa metodom koju predlažemo, 100% ste fokusirani na slike i u mislima prolazite kroz kontrolnu listu, za šta ste obučeni“, rekao je Curi. „Lepota je u tome što samo diktirate abnormalne nalaze, i tek na kraju kada završite sa tumačenjem nalaza, možete da proverite tačnost izveštaja.
Istraživači su pratili iskusne radiologe sa sertifikatom odbora koji su nosili naočare za praćenje očiju dok su gledali razne rendgenske snimke, magnetnu rezonancu i CT skeniranje. Ukupno su pregledali više od 150 studija — 76 za novi stil diktata i 81 za standardnu kontrolnu listu. Sa novim stilom diktiranja koji koristi glasovne komande, prosečno vreme diktiranja je smanjeno za približno 50% i nije uticalo na ukupno vreme interpretacije ili ispita.
Tim kaže da je ovo istraživanje polazna tačka za budući rad. Kako razgovorna i generativna AI nastavlja da se razvija, novi stil izveštavanja bi mogao da poveća vreme izveštavanja i poboljša ukupnu efikasnost izveštavanja o radiologiji i poveća tačnost.
