Novo istraživanje sa Univerziteta Istočna Anglija otkriva zašto neka deca možda sporije uče reči od drugih.
Studija objavljena danas u Developmental Science istražuje gde mališani gledaju kada nauče nove reči. Otkriva da su deca sa većim rečnikom brzo gledala ka objektima kada su naučila nove reči. U međuvremenu, deca koja su znala manje reči gledala su napred-nazad između objekata i oduzimala im je više vremena.
Istraživački tim kaže da bi njihovi nalazi mogli pomoći da se u ranijoj fazi identifikuju deca sa kašnjenjem u razvoju jezika. Važno je da to znači da bi se ovoj deci mogla ranije pružiti podrška da izgrade svoj najbolji rečnik pre polaska u školu.
Vodeći istraživač dr Larisa Samjuelson, sa UEA-ine škole psihologije, rekla je: „Oko dve godine, deca počinju brže da odlučuju šta nova reč znači. Mislimo da je to zato što su mnoge od prvih reči koje deca nauče imena za skupove stvari koje su slične po obliku—lopte su okrugle, čaše su u obliku čaše.
„Deca uče da ako čujete novu reč, i drugi predmeti istog oblika se najverovatnije mogu nazvati ovim imenom. To im pomaže da brzo nauče nove reči jer odmah imaju predstavu šta nova reč znači. Ali postoji možda postoje razlike u načinu na koji deca koja se bore sa jezikom uče nove reči i razumeju šta nove reči znače. Želeli smo da bolje razumemo ovaj fenomen da bismo videli kako može da podrži rano učenje reči.“ Istraživački tim je proučavao kako 66 dece starosti između 17 i 31 meseca uči nove reči u jednostavnoj igri. Mališanima su pokazali nove predmete od gline, gipsa, stiropora, prediva i plastične mreže. Istraživači su potom deci rekli imena novih predmeta i pitali ih koje se druge stvari takođe mogu nazvati tim imenom. Ono što je najvažnije, tim je tokom zadatka snimao gde su deca gledala. Potom su mogli da ga posmatraju frejm po kadar kako bi videli gde su mališani gledali pre i nakon što im je predstavljen novi predmet. Zasluge: Univerzitet istočne Anglije
Istraživački tim je proučavao kako je 66 dece starosti između 17 i 31 meseca naučilo nove reči u jednostavnoj igrici. Mališanima su pokazali nove predmete od gline, gipsa, stiropora, prediva i plastične mreže. Istraživači su potom deci rekli imena novih predmeta i pitali ih kako bi se još stvari mogle nazvati tim imenima.
Ono što je najvažnije, tim je tokom zadatka snimao gde su deca gledala. Zatim su mogli da ga posmatraju unazad, kadar po kadar, da vide gde su mališani gledali pre i nakon što im je predstavljen novi predmet.
„Znamo da kada odrasli i deca čuju reč koju znaju, oni gledaju prema stvarima u svetu koje odgovaraju rečima koje čuju. Želeli smo da vidimo da li je ovo drugačije u zavisnosti od toga koliko reči znate“, rekao je dr Semjuelson.
Istraživači su takođe pitali roditelje koliko reči njihova deca mogu da izgovore.
Dr Samjuelson je izvestio: „Otkrili smo da deca koja mogu da izgovore više reči brzo gledaju ka objektima koji su istog oblika kao i imenovani predmet. Deca koja su znala manje reči gledala su napred-nazad između objekata i oduzimala im je više vremena.
„Druga istraživanja su pokazala da deca sa razvojnim jezičkim poremećajem ne obraćaju pažnju na iste stvari kada uče nove reči kao deca sa tipičnim jezičkim razvojem.
„U ovom trenutku ne možete da dijagnostikujete decu sa razvojnim jezičkim poremećajem dok ne napune tri ili četiri godine. Ali nadamo se da bi naši nalazi mogli pomoći da se utvrdi koja deca su u riziku od kašnjenja u govoru u ranijoj fazi kako bi mogli da dobiju bolju podršku.
„Naše istraživanje je ranije pokazalo da možemo poboljšati učenje reči kod dece tako što ćemo im pomoći da nauče na šta da obrate pažnju kada čuju novu reč. Ako možemo ranije da shvatimo kojoj deci je potrebna ova podrška, možemo im pomoći da izgrade svoj najbolji rečnik i da budu spremniji da uđu u školu sa potrebnim jezičkim veštinama“.
Ovo istraživanje je vodio Univerzitet Istočne Anglije u saradnji sa Koledžom Augustana, Ilinois (SAD) i Univerzitetom Durham.