Studija objavljena u Environmental Research Letters po prvi put je razotkrila kako stanovnici najmanjih zemalja na globalnom nivou, koje najmanje doprinose klimatskim promenama, već snose teret njihovih razornih posledica i da će se teret verovatno pogoršati.
Istraživanje, koje je predvodio Univerzitet u Bristolu, pokazalo je da je u proseku skoro svaka peta osoba (20%) u malim ostrvskim državama u razvoju (SIDS) – ukupno oko 8,5 miliona – sada izložena obalnim i unutrašnjim poplavama. Za tri od 57 zemalja koncentrisanih u Pacifiku, Karibima, Indijskom okeanu i Južnom kineskom moru, odnosno na Bahamima, Gvajani i Tuvaluu, ovaj udeo se utrostručuje na više od 60% stanovništva, prema nalazima.
Usred rekordnih padavina i katastrofalnih scena u Valensiji u Španiji, nalazi dodatno naglašavaju ozbiljan rizik od poplava za ljude u svim delovima sveta.
Vodeći autor Leanne Archer, istraživač-saradnik na Univerzitetskom institutu za životnu sredinu Cabot, rekla je: „Poplave su sada alarmantna pretnja u stvarnom svetu za toliko ljudi širom sveta. Ova studija pokazuje da su male ostrvske države u razvoju koje se često zanemaruju već podložne nesrazmeran nivo izloženosti poplavama, uprkos tome što najmanje doprinosi klimatskim promenama.“
Projekcije su takođe pokazale da će u budućnosti, čak iu najgorem razmatranom scenariju globalnog zagrevanja, broj ljudi pogođenih porastom nivoa mora, olujnim udarima i ekstremnim padavinama, uključujući tropske ciklone, značajno rasti.
Poređenja radi, obim ljudi koji će verovatno biti pogođeni umanjuje nivo izloženosti poplavama u razvijenim zemljama kao što su SAD i UK, gde je pogođeno oko 13%, odnosno 8% stanovništva.
Leanne je rekla: „Nalazi bi trebalo da budu poziv na akciju da se podrže ove nacije u prilagođavanju i ublažavanju ovih ekstremnih posledica, čak i pod najnižim scenarijem emisija, koji dovode život i sredstva za život u opasnost.
SIDS su grupa ostrvskih država i teritorija, sa manjim stanovništvom u rasponu od oko 1.000 do 7.000.000 ljudi, koje su Ujedinjene nacije (UN) identifikovale kao posebno izložene efektima klimatskih promena.
Obalne poplave su glavni pokretač rizika od poplava jer je stanovništvo često najviše koncentrisano duž obale. Ali nalazi su pokazali da su poplave u unutrašnjosti u stvari ogroman problem za SIDS, čineći ogromnu većinu ukupne izloženosti stanovništva sa 81%.
Leanne, koja je sprovela istraživanje za svoj doktorat. u riziku od poplava, rekao je: „Prethodne studije su se fokusirale samo na obalne poplave, što predstavlja značajno potcenjivanje izloženosti. Ovo je takođe prvi put da je sveobuhvatna slika rizika od poplava mapirana u svih 57 malih ostrvskih država u razvoju jer je stanovništvo tako mali, da nisu ispunili minimalnu veličinu sliva iz prethodnih velikih globalnih studija.
„Modeliranje pruža upečatljive dokaze koji pokazuju da klimatske promene imaju nepravedan i nepravedan uticaj na mesta i ljude, koji su najmanje doprineli emisiji gasova staklene bašte, podstičući problem.
Klimatske promene povećavaju rizik od poplava širom SIDS-a tako što povećavaju veličinu mnogih faktora, uključujući padavine, protok reke, ekstremne visine talasa i nivoe vode, olujne udare i porast nivoa mora.
Čak i ako je globalno zagrevanje ograničeno na povećanje od 1,5⁰C do 2100. godine, nalazi predviđaju da će više od petine (21%) populacije SIDS-a biti izloženo poplavama.
U najgorem slučaju zagrevanja za više od 4⁰C, ova cifra bi mogla porasti na skoro četvrtinu (23%), prema studiji. Izveštaj UN upozorava da će se svet suočiti sa zagrevanjem od čak 3,1⁰C ako vlade ne preduzmu više akcija za smanjenje emisije ugljenika.
Bez obzira na to koliko se svet zagreva, zemlje za koje se predviđa da će biti izložene najvećem riziku ostale su iste u projekcijama, uključujući Belize, ostrva Turks i Kaikos i Maldive.
Studija, u partnerstvu sa Univerzitetom u Sautemptonu, koristila je Global Flood Map kompanije Fathom za obaveštavanje o opasnostima od vode; globalni hidrodinamički model poplava visoke rezolucije u kombinaciji sa skupovima podataka o populaciji širom sveta.
Koautor Pol Bejts, profesor hidrologije na Univerzitetu u Bristolu i suosnivač Fatoma, rekao je: „Ova studija popunjava važnu prazninu u istraživanju, uključujući direktne mere opasnosti od poplava i izloženosti koje su neophodne za adekvatno smanjenje gubitaka i štete od poplava u malim ostrvskim državama u razvoju.
„Rezultati su pravovremeno upozorenje svetskim političkim liderima i kreatorima politike da globalne obaveze da se značajno smanje emisije ugljenika moraju biti potkrijepljene akcijom, kako bi se smanjio potencijalni gubitak i šteta od poplava u malim ostrvskim državama u razvoju, koje najmanje doprinose štetne emisije ugljenika“.
