Kako se Arktik zagreva, glečeri koji se smanjuju otkrivaju bujajuće izvore podzemne vode koji bi mogli da budu potcenjeni izvor snažnog gasa sa efektom staklene bašte metana, otkriva novo istraživanje objavljeno u Nature Geoscience.
Studija, koju su predvodili istraživači sa Univerziteta u Kembridžu i Univerzitetskog centra na Svalbardu u Norveškoj, identifikovala je velike zalihe gasa metana koji curi iz izvora podzemnih voda otkrivenih topljenjem glečera.
Istraživanje sugeriše da će se ove emisije metana verovatno povećati kako se arktički glečeri povlače i više izvora bude izloženo. Ovo, kao i druge emisije metana zbog topljenja leda i smrznutog tla na Arktiku, mogle bi da pogoršaju globalno zagrevanje.
„Ovi izvori su značajan i potencijalno rastući izvor emisija metana – onaj koji je do sada nedostajao u našim procenama globalnog budžeta za metan“, rekla je Gabrielle Kleber, vodeći autor istraživanja iz Kembridžovog Odeljenja za nauke o Zemlji.
Naučnici su zabrinuti da bi dodatne emisije metana koje se oslobađaju odmrzavanje Arktika mogle povećati globalno zagrevanje izazvano ljudima. Izvori koje su istraživači proučavali ranije nisu bili prepoznati kao potencijalni izvor emisije metana.
Kleber je proveo skoro tri godine prateći hemiju vode u više od sto izvora širom Svalbarda, gde temperature vazduha rastu dva puta brže od proseka za Arktik. Ona upoređuje Svalbard sa kanarincem u rudniku uglja globalnog zagrevanja, „Pošto se zagreva brže od ostatka Arktika, možemo dobiti pregled potencijalnog oslobađanja metana koje bi se moglo dogoditi u većim razmerama širom ovog regiona.
Profesor Endru Hodson, koautor studije sa Univerzitetskog centra na Svalbardu, rekao je: „Život na Svalbardu izlaže vas prvoj liniji arktičkih klimatskih promena. Ne mogu da zamislim ništa oštrije od prizora ispuštanja metana u neposrednoj blizini prednji deo glečera koji se povlači“.
Ranije su istraživanja bila usredsređena na oslobađanje metana iz odmrzavanja permafrosta (zamrznuto tlo). „Iako je fokus često na permafrostu, ovo novo otkriće nam govori da postoje i drugi putevi za emisije metana koji bi mogli biti još značajniji u globalnom budžetu za metan“, rekla je koautorka studije, profesorka Aleksandra Turčin, takođe sa Kembridžskog odeljenja za Zemlju. nauke.
Hodson je dodao: „Dok ovaj rad nije sproveden, nismo razumeli izvor i puteve ovog gasa jer smo čitali o studijama iz potpuno različitih delova Arktika gde nema glečera.
Izvori koji isporučuju metan koje su identifikovali napajaju se vodovodnim sistemom skrivenim ispod većine glečera, koji ulazi u velike rezerve podzemne vode unutar sedimenata i okolnih stijena. Kada se glečeri otope i povuku, pojavljuju se izvori tamo gde ova mreža podzemnih voda probija do površine.
Istraživači su otkrili da bi emisije metana iz izvora glacijalnih podzemnih voda širom Svalbarda mogle premašiti 2.000 tona tokom godine – što je jednako otprilike 10% emisija metana koje proizilaze iz godišnje energetske industrije nafte i gasa Norveške.
Ovaj izvor metana će verovatno postati značajniji kako više izvora bude izloženo, rekao je Kleber, „Ako se globalno zagrevanje nastavi nekontrolisano, onda će oslobađanje metana iz glacijalnih izvora podzemne vode verovatno postati sve veće“.
Izvore glacijalnih podzemnih voda nije uvek lako prepoznati, pa je Kleberova uvežbala oko da ih izdvoji sa satelitskih snimaka. Zumirajući površine zemlje koje su bile izložene povlačenju 78 glečera širom Svalbarda, Kleber je tražio signalne plave kapljice leda gde je podzemna voda iscurila na površinu i zamrznula se. Zatim je do svake od ovih lokacija doputovala motornim sankama kako bi uzela uzorke podzemne vode na lokacijama na kojima je led nastao usled nakupljanja vode i gasa pod pritiskom.
Kada su Kleber i tim profilisali hemiju vode koja hrani ove izvore, otkrili su da su svi barovi na jednoj od proučavanih lokacija bili visoko koncentrisani rastvorenim metanom – što znači da, kada izvorska voda dostigne površinu, ima dosta viška metana koji može pobeći u atmosferu.
Istraživači su takođe identifikovali lokalizovana žarišta emisija metana, koja su usko povezana sa vrstom stene iz koje izlazi podzemna voda. Određene stene poput škriljaca i uglja sadrže prirodne gasove, uključujući metan, koji nastaju razgradnjom organske materije kada se stene formiraju. Ovaj metan može da se kreće naviše kroz pukotine u steni iu podzemne vode.
„Na Svalbardu počinjemo da razumemo složene i kaskadne povratne informacije izazvane otapanjem glečera — čini se verovatnim da ima još ovakvih ishoda koje tek treba da otkrijemo“, rekao je Kleber.
„Količina metana koji curi iz izvora koje smo izmerili verovatno će biti manja od ukupne zapremine zarobljenog gasa koji leži ispod ovih glečera, koji čeka da pobegne“, rekao je Hodson, „To znači da hitno moramo da utvrdimo rizik od naglog povećanja curenje metana, jer će glečeri samo nastaviti da se povlače dok se mi borimo da obuzdamo klimatske promene.“
