Za pacijente sa srčanim udarom, lečenje samo koronarne arterije koja je izazvala infarkt deluje jednako dobro kao i preventivna balon dilatacija drugih koronarnih arterija, prema novoj velikoj studiji istraživača sa Instituta Karolinska i drugih. Rezultati su objavljeni u časopisu New England Journal of Medicine.
Srčani udar je uobičajena bolest sa rizikom od ozbiljnih komplikacija. Dugo je bilo nejasno koja je najbolja strategija za lečenje suženja koronarnih arterija odvojeno od specifičnog suda koji je izazvao infarkt.
Nova velika švedska studija je istraživala da li je dovoljno lečiti samo koronarnu arteriju koja je izazvala infarkt ili su dugoročni rezultati bolji ako se i drugi suženi sudovi tretiraju balon dilatacijom kao preventivnom merom.
Klinička randomizovana studija obuhvatila je 1542 pacijenta iz 32 bolnice u 7 zemalja. U švedskom delu, registar SVEDEHEART je korišćen za sprovođenje randomizacije i prikupljanje podataka. Pacijenti su praćeni pet godina nakon procedure.
Rezultati ne pokazuju razliku između grupa u pogledu novih srčanih udara, novih neplaniranih balon dilatacija ili ukupnog broja smrti od svih uzroka.
„Ovo je donekle iznenađujuće. Naša hipoteza je bila da bi bilo korisno uraditi preventivnu angioplastiku“, kaže Feliks Bem, viši lekar na Odeljenju kliničkih nauka, bolnice Danderid na Institutu Karolinska, koji je vodio studiju.
Međutim, kada su u pitanju problemi sa anginom, studija pokazuje da je preventivnim tretmanom moguće izbeći povratak pacijenata zbog novih balon dilatacija. Prema Felik Bohmu, ovo sugeriše da i dalje treba da težimo potpunom tretmanu svih krvnih sudova.
„Ali za one pacijente kod kojih postoji neka okolnost koja komplikuje potpunu revaskularizaciju, može se odlučiti da sačeka, jer nije bilo razlike u najozbiljnijim komplikacijama — novom srčanom udaru i smrti“, kaže Bohm.
Ako se pojave problemi sa anginom, ovi pacijenti se mogu kasnije vratiti na novi tretman, kaže Feliks Bem.
Pozitivan nalaz studije je da se većina pacijenata ne vraća sa novim problemima, bez obzira na izabranu strategiju lečenja. „Danas se pacijenti sa srčanim udarom toliko dobro leče lekovima da je teško pronaći druge intervencije koje bi dodatno značajno smanjile rizik“, kaže Bohm.
Istraživači će sada nastaviti da istražuju kako su različite strategije lečenja uticale na anginu i druge parametre kvaliteta života pacijenata, kao i na zdravstvene ekonomske aspekte izabrane strategije.
Istraživanje je sproveo Klinički istraživački centar Upsale (UCR) na Univerzitetu Upala.
