Koze mogu razlikovati ljudski glas koji zvuči srećno i onaj koji zvuči ljutito, pokazalo je istraživanje koje vodi profesor Alan McElligott, stručnjak za ponašanje i dobrobit životinja na Gradskom univerzitetu u Hong Kongu (CitiUHK).
Studija otkriva da su koze možda razvile osetljivost na naše glasovne znakove tokom dugog povezivanja sa ljudima, prema studiji objavljenoj u časopisu Ponašanje životinja.
Dugo poznate po svojim zvučnim vokalnim veštinama, koze u studiji su imale tendenciju da duže gledaju ka izvoru zvuka nakon promene valence ljudskog glasa, tj. i obrnuto.
„Ova studija nudi prvi dokaz da koze mogu razlikovati znakove izražene u ljudskom glasu, naime, emocionalnu valentnost“, rekao je profesor Mekligot. „Ovi nalazi doprinose ograničenoj dostupnoj literaturi koja ukazuje na to da su stoka, poput životinja za pratnju, osetljiva na ljudske emocionalne signale.“
Obrazloženje za eksperiment je da je istraživanje koje su prethodno sproveli profesor Mekligot i njegovi saradnici već pokazalo da koze mogu da čitaju ljudske emocionalne izraze, što sugeriše da životinje pratioci poput pasa i konja nisu jedine koje percipiraju različite znakove ljudskog lica.
On i njegov tim su takođe pokazali da koze kodiraju svoje blejanje informacijama koje se odnose na njihov individualni identitet i emocionalna iskustva.
Sledeće pitanje koje je trebalo istražiti bilo je da li koze mogu da razlikuju emocionalnu valenciju ljudskog glasa?
U eksperimentu, koze su slušale niz glasovnih reprodukcija koje izražavaju ili pozitivnu (srećnu) ili negativnu (besnu) valentnost tokom faze navikavanja, odnosno kada se koza navikne na ljudski glas i valentnost, kako bi manje reagovala kako je faza napredovala. Snimak je zatim prebačen sa pozitivne na negativnu valencu (ili obrnuto) pre nego što je obrnut.
„Predvideli smo da bi koze mogle da razlikuju emocionalne sadržaje koji se prenose ljudskim glasom, onemogućavale navikavanje, gledajući brže i duže ka izvoru zvuka, nakon prve promene valencije“, rekla je dr Marijana Mejson sa Univerziteta u Rohemptonu. UK.
Rezultati su pokazali da je 75% koza koje su gledale u zvučnik nakon promene valence tražilo duže periode, što sugeriše da su ove koze primetile promenu u emocionalnom sadržaju reprodukcije ljudskog glasa.
Nisu sve koze reagovale na zvučne znake ljudskog glasa na isti način. Mnoge koze nisu uspele da reaguju na promenu valencije, što bi moglo biti posledica varijacija u kognitivnim sposobnostima koza da percipiraju ljudske emocionalne znakove, između ostalih spoljnih faktora.
Takođe, istraživači nisu primetili nikakve značajne fiziološke promene među kozama, kao što je ubrzan rad srca kada su bili izloženi promenama u valentnosti glasa.
Međutim, rezultati su od suštinskog značaja za dodavanje našeg razumevanja ponašanja životinja, dobrobiti i emocionalnih iskustava, posebno zato što će koze i druga stoka čuti ljudski glas u svom svakodnevnom životu. Negativno valentni glasovi, poput ljutitih, mogu izazvati strah kod životinja. Nasuprot tome, pozitivni se mogu shvatiti kao smirujući i čak mogu podstaći životinje da priđu i pomognu u povezivanju ljudi i životinja.
„Uočene razlike u odgovorima koza na ljudske emocionalne znakove mogu naglasiti važnost individualnih iskustava i učenja, posebno međuspecifične emocionalne komunikacije“, zaključio je profesor Mekligot. „Potrebna su dalja istraživanja da bi se razumela važnost ljudskog glasa za emocionalne živote i dobrobit koza i drugih pripitomljenih vrsta.
Istraživanje je podržao Centar za zdravlje i dobrobit životinja CitiUHK-a, osnovan 2020. godine, i sastojao se od multidisciplinarnog tima veterinarskih istraživača sa komplementarnom stručnošću i zajedničkim osnovnim vrednostima izvrsnosti, integriteta i saosećanja.
Misija Centra je da poboljša kvalitet života životinja proizvodnjom istraživanja velikog uticaja koja donose rešenja zasnovana na dokazima za rešavanje značajnih zdravstvenih i socijalnih problema u Hong Kongu i šire.
Istraživanje o kozama i ljudskom glasu je bila saradnja između Citi Universiti of Hong Kong; Škola životnih i zdravstvenih nauka Univerziteta u Roehamptonu, Velika Britanija; i RSPB Centar za nauku o konzervaciji, Kembridž, Velika Britanija. Istraživanje je sprovedeno u Buttercups Sanctuari for Goats, registrovanoj dobrotvornoj organizaciji u jugoistočnoj Engleskoj osnovanoj 1989. godine za brigu o kozama kojima je potrebna hitna nega.
