Fizičar, dobitnik Nobelove nagrade, Niels Bor je jednom rekao: „Stručnjak je (osoba) koja je napravila sve greške koje se mogu napraviti u uskoj oblasti“. Ova ideja, da da bismo ovladali veštinom, moramo učiti iz svojih grešaka i izbegavati ih u budućnosti, odavno je prepoznata; međutim, moždani mehanizmi i putevi koji kontrolišu ovu sposobnost su slabo shvaćeni.
U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, istraživači sa Univerziteta u Osaki, predvođeni postdoktorskim kolegom dr Tadaakijem Nishiokom pod nadzorom profesora Takatoshi Hikide i Toma Macphersona, otkrili su specifičan moždani put koji nam omogućava da identifikujemo i učimo iz svojih grešaka da usmerava bolje donošenje odluka u budućnosti.
Tim je započeo dizajnom novog kognitivno-bihejvioralnog zadatka u kojem bi miševi mogli dobiti nagradu za šećer samo ako su uspešno naučili kako da spreče greške u donošenju odluka. Zatim je, koristeći najsavremeniju tehniku snimanja mozga, tim identifikovao specifičnu grupu ćelija (poznatu kao D2-neuroni) u nucleus accumbens, oblasti mozga koja je uključena u donošenje odluka, koja je signalizirala kada su miševi napravili grešku.
Konačno, koristeći genetsku tehniku nazvanu „optogenetika“, koja omogućava ćelijama da se privremeno „isključe“, tim je pokazao da ako je signalizacija D2-neurona blokirana tokom dela zadatka kada bi miševi obično shvatili da su napravili greška (tj., kada otkriju ishod svoje odluke), onda je veća verovatnoća da će miševi ponovo napraviti istu grešku u budućnosti.
„Naš rad je važan korak ka razumevanju kako mozak kontroliše naše svakodnevne izbore i ponašanje.“ rekao je Tom Macpherson, stariji autor na projektu. „Identifikacija ovih ćelija kao ‘signalatora greške’ takođe može pomoći u vođenju novih tretmana za stanja mentalnog zdravlja povezana sa oštećenom sposobnošću donošenja odluka.“
