Implementacija efikasne politike na lokalnom i regionalnom nivou, kao i saradnja svih zemalja u slivu Sredozemnog mora, hitno je potrebna da bi se uspješno preokrenuli ekološki problemi u ovom morskom području.
O tome svedoči izveštaj Instituta za nauku o životnoj sredini i tehnologiju Universitat Autonoma de Barselona (ICTA-UAB) koji je u Evropskom parlamentu predstavio okeanograf Patricija Ziveri, koja naglašava potrebu hitne borbe protiv rastućeg zagađenja izazvanog morskog otpada i plastike u Sredozemnom moru, za poboljšanje postojećeg zakonodavstva i praćenje novih zagađivača koji zahtevaju hitnu regulaciju.
Studija, koju je zatražio Odeljenje za strukturnu i kohezionu politiku Evropskog parlamenta, Komiteta za regionalni razvoj (REGI), pruža iscrpnu analizu trenutne situacije u Sredozemnom moru, globalnom žarištu zagađenja, kao i aktivnosti koje je preduzeo gradove i regione mediteranskih zemalja Evropske unije kako bi se smanjila proizvodnja i disperzija morskih zagađivača. Studija daje političke preporuke i ističe da zagađenje utiče i na morsku sredinu i faunu, kao i na zdravlje ljudi.
Mediteran je jedno od svetskih morskih područja pod ljudskim pritiskom. Visoke stope naseljenosti i urbanizacije (150 miliona stanovnika na obali), industrijska aktivnost, turizam (jedna trećina svetskog obima) i ribolov doveli su do brzog povećanja zagađenja. Na njega otpada do 30% globalne transportne aktivnosti. Ovo, u kombinaciji sa geomorfološkom konfiguracijom u obliku poluzatvorenog basena i njegovom specifičnom okeanskom cirkulacijom, učinilo je Sredozemno more jednim od najzagađenijih mesta na planeti i prirodnom zamkom za morsko smeće, uglavnom plastiku.
Između 80 i 90 procenata morskog otpada u slivu je plastika, a procenjuje se da 230.000 tona plastike sa kopna iscuri u more svake godine. Turizam je glavni sektor koji doprinosi otpadu na plažama (do 60%), a zatim slede ribolov i akvakultura (5-10%). Samo 10 vrsta predmeta čini 66,4% otpada na plaži u Sredozemnom moru, 9 ih je delimično ili u potpunosti napravljeno od plastike, a 7 od plastike za jednokratnu upotrebu. Najzastupljeniji su opušci i filteri za cigarete (27,3%). Procenjuje se da će transportne aktivnosti doprineti do 20.000 tona plastike godišnje.
Izveštaj ICTA-UAB, „Akcije gradova i regiona u oblasti Sredozemnog mora u borbi protiv zagađenja mora“, ukazuje da je glavni uzrok ove situacije masovno stvaranje otpada i njegovo loše upravljanje. Ostali uzroci uključuju ispuštanje industrijskog i urbanog otpada, kanalizaciju, poljoprivredne vode, brodarstvo, ribolov i pomorski saobraćaj, kao i turizam.
„Da bismo se uhvatili u koštac sa zagađenjem, politike upravljanja moraju se primeniti na smanjenje i tretman otpada, turizam, zagađenje od plastike i drugih zagađivača, kanalizaciju i drugi otpad iz reka“, objašnjava Patrizia Ziveri, okeanograf u ICTA-UAB. Neophodno je ciljati model proizvodnje, obrasce potrošnje i prakse odlaganja otpada.
U tom kontekstu, „od suštinske je važnosti da borbu protiv zagađenja u Sredozemnom moru podrže ne samo zemlje EU, već da propise sprovode sve mediteranske zemlje kroz efikasnu saradnju“, kaže ona. Implementaciju i uspeh akcija za borbu protiv zagađenja mora treba pratiti u različitim fazama. Najbolje prakse treba istaknuti, razmjenjivati i implementirati u različitim pogodnim mediteranskim regionima.
Naučnici naglašavaju da je postignut značajan napredak u pogledu tretmana i prevencije, uključujući primenu direktive o plastičnoj upotrebi za jednokratnu upotrebu i promociju reciklaže. Međutim, potrebno je više i kontinuiranih napora. Studija ispituje primenu direktive EU o plastici za jednokratnu upotrebu u Francuskoj, Španiji, Italiji i Grčkoj i poziva na strategiju za smanjenje plastike koja uključuje ograničenja na tržištu, poboljšano upravljanje otpadom i sporazume između potrošača i proizvođača.
„Napori za smanjenje upotrebe plastike moraju se nastaviti kako bi se ispunili ekološki ciljevi. Postoji hitna potreba da se fokusiramo na ciljeve strategije EU za ključne sektore, kao što su obrasci potrošnje, proizvodnja i upravljanje otpadom“, kaže Michael Grelaud, ICTA -UAB okeanograf i koautor izveštaja.
„Neke akcije za ograničavanje zagađenja iz mora (ribarstvo, akvakultura, pomorstvo, rudarstvo) već postoje, ali se često suočavaju sa izazovima u smislu efikasne implementacije jer se to često svodi na dobrovoljnu saradnju država“, kaže Horhe Pato, takođe koautor izveštaja.
