Carlotta Rigotti i Eduard Fosch-Villaronga objavili su novi članak koji nudi pronicljiv i kritički pregled literature o pravičnosti i AI na tržištu rada u okviru projekta BIAS.
Sve veće usvajanje AI tehnologija u oblasti zapošljavanja kako bi se poboljšala efikasnost ljudskih resursa postavlja pitanja o implikacijama algoritamskog donošenja odluka na zapošljavanje, posebno za kandidate za posao, uključujući i one koji su pod većim rizikom od društvene diskriminacije.
Između ostalih koncepata, kao što su transparentnost i odgovornost, pravičnost je postala ključna u debatama o regrutovanju AI zbog potencijalne reprodukcije pristrasnosti i diskriminacije koja može nesrazmerno da utiče na određene ranjive grupe. Međutim, ideali i ambicije pravičnosti mogu imati različita značenja za različite zainteresovane strane.
Da bi popunili ovu prazninu, Rigoti i Foš-Viljaronga su radili na evropskom poduhvatu pod nazivom „Pravednost, veštačka inteligencija i zapošljavanje“ objavljenom u časopisu Computer Law & Security Review. Ovaj deo, deo projekta HE BIAS, pruža kritički pregled literature o preseku pravičnosti i veštačke inteligencije na tržištu rada.
Konceptualizacija pravičnosti je kritična jer može da obezbedi jasan standard za procenu i ublažavanje pristrasnosti, obezbeđujući da sistemi veštačke inteligencije ne održavaju postojeće neravnoteže i promovišu, u ovom slučaju, jednake mogućnosti za sve kandidate na tržištu rada.
U tom cilju, Carlotta i Eduard su sproveli pregled literature o pravičnosti u aplikacijama za veštačku inteligenciju za potrebe zapošljavanja i selekcije, sa posebnim naglaskom na njenoj definiciji, kategorizaciji i praktičnoj primeni.
Počeli su tako što su objasnili kako se AI aplikacije sve više koriste u procesu zapošljavanja, posebno da bi se povećala efikasnost HR tima. Zatim su prešli na ograničenja ove tehnološke inovacije, za koju se zna da je izložena velikom riziku od kršenja privatnosti i društvene diskriminacije.
U tom kontekstu, Karlota i Eduard su se fokusirali na definisanje i operacionalizaciju pravičnosti u aplikacijama veštačke inteligencije za potrebe zapošljavanja i selekcije kroz međudisciplinarna sočiva. Iako se važeći pravni okviri i neka istraživanja trenutno bave ovim pitanjem po pojedinim delovima, oni primećuju i pozdravljaju pojavu nekih međudisciplinarnih napora usmerenih na rešavanje ovog višestrukog izazova.
Oni zaključuju članak sa nekoliko kratkih preporuka za usmeravanje i oblikovanje budućih istraživanja i delovanja o pravednosti AI aplikacija u procesu zapošljavanja na bolje.
