Solarni parkovi i poljoprivreda ne moraju biti smešteni na odvojenim njivama. Moguće je kombinovati obe funkcije na istom polju, pišu istraživači sa Univerziteta Vageningen & Research i Renergize Consultanci u svom radu „Proizvodnja hrane i električne energije na istom kvadratnom metru“. Istraživači vide budućnost za poljoprivredne solarne parkove, ali i izazove. Ovaj novi koncept pruža mogućnosti, ali i zahteva nova znanja, kao i izmenjene zakone i propise.
Do sada su solarni parkovi u Holandiji skoro uvek bili monofunkcionalni. Zemljište se tada koristi samo za proizvodnju električne energije. Ovo je rezultiralo sve većim društvenim protivljenjem zbog neefikasnog korišćenja prostora. Vladina politika takođe zahteva da parcele namenjene za proizvodnju energije ispunjavaju više funkcija.
Jedna od mogućnosti za ovu multifunkcionalnu upotrebu zemljišta je kombinovanje poljoprivrede sa solarnim panelima. Ovo rezultira poljoprivrednim solarnim parkovima, takođe poznatim kao agri-PV. Primeri uključuju redove vertikalnih solarnih panela sa travom ili krompirom između njih ili delimično providne solarne panele iznad voćaka ili jagodičastih useva.
U dokumentu o poziciji, istraživači sa Univerziteta Vageningen & Research i Renergize Consultanci zaključuju da je proizvodnja hrane i energije velikih razmera na istom polju zaista moguća.
Iako se prinos useva i proizvodnja energije po hektaru može donekle smanjiti u poređenju sa situacijom kada zemljište ima samo jednu funkciju, kombinovani prinosi po hektaru sa agro-PV su veći od uzgoja useva i proizvodnje električne energije na dve odvojene njive. Na primer, istraživanje sa nekoliko useva u Nemačkoj pokazalo je da se proizvodnja od 1 hektara poljoprivrede i 1 hektara solarnog parka – dakle ukupno 2 hektara – može postići na samo 1,25 hektara sa agro-PV.
Ipak, efikasnije korišćenje zemljišta ne vodi uvek do održivog poslovnog slučaja. „Fokus na efikasno korišćenje zemljišta je suviše uzak“, kaže istraživač VUR Frank de Ruijter, koautor pozicionog dokumenta. Agri-PV podešavanje je skuplje od obične solarne farme, a dodatni troškovi se moraju nekako vratiti.
Za farmera mogu postojati prednosti i nedostaci. S jedne strane, solarni pokrivač može pružiti zaštitu tokom ekstremnih vremenskih uslova; s druge strane, senka koju stvara agro-PV sistem može dovesti do smanjene žetve.
Da bi se maksimizirali i prinosi usjeva i energije, solarni paneli moraju biti prilagođeni usjevima koji se uzgajaju, a ponekad su potrebne promjene u načinu uzgoja usjeva. Istraživači očekuju da će steći više znanja o ovim aspektima u narednim godinama. Pored toga, za masovno uvođenje agro-PV, zakonodavstvo treba da uspostavi jasne smernice za poljoprivredne solarne parkove.
Zbog većeg ulaganja u agro-PV, istraživači takođe preporučuju namensku tarifu za agro-PV u okviru šema subvencija za velike solarne projekte. Štaviše, pošto se zemljište u agro-PV i dalje koristi za poljoprivredu, sva prava i obaveze u vezi sa poljoprivrednim zemljištem moraju ostati na snazi, kao što su Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) i prava na primenu đubriva.
