Vatrogasna zaštitna odeća, koja se zove skretnička oprema, neophodna je za rad u opasnim uslovima požara. Međutim, vatrogasna zajednica je izrazila zabrinutost u vezi sa prisustvom klase hemikalija koje se nazivaju per- i polifluoroalkil supstance (PFAS) — od kojih su neke povezane sa rakom — u opremi.
Donedavno, javnost je imala malo informacija o specifičnim vrstama, količinama i lokaciji PFAS-a u vatrogasnoj opremi, ali sada novi izveštaj baca svetlo.
Istraživači sa Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST) sproveli su detaljno ispitivanje niza tekstila koji se koriste u kaputima i pantalonama, koji su napravljeni u tri sloja. Rezultati su pokazali da količina prisutnog PFAS uveliko varira između proizvođača i slojeva, pri čemu su najveće koncentracije PFAS primećene u najudaljenija dva. Rezultati studije sugerišu da bi odabir optimalne kombinacije tkanina za svaki sloj mogao značajno smanjiti količinu PFAS prisutnog u opremi za okretanje.
PFAS, koji su sveprisutni u proizvedenim proizvodima zbog svojih svojstava otpornosti na ulje i vodu, ne razgrađuju se lako i opstaju u našim telima i životnoj sredini, zbog čega dobijaju nadimak „zauvek hemikalije“. Ovi za koje se sumnja da su karcinogeni našli su svoj put u tela većine Amerikanaca. Međutim, istraživači su pokazali da su vatrogasci opterećeni relativno visokim nivoima najmanje jedne vrste PFAS.
Prvi korak ka boljoj zaštiti vatrogasaca od ove potencijalne opasnosti po zdravlje je upoznavanje sa izvorima izloženosti PFAS-u, što može uključivati njihovu zaštitnu opremu.
„U NIST-u pokušavamo da otkrijemo šta je unutra. Koliko? Koje vrste?“ rekao je istraživač NIST-a Rick Davis, koautor studije. „Kada odgovorimo na to, istraživači mogu da počnu da odgovaraju na pitanja o tome kako dospeva u sisteme vatrogasaca. Da li ga udišu? Da li ga gutaju? Da li im prolazi kroz kožu?“
Istraživački tim je prikupio 20 potpuno novih uzoraka tekstila, od kojih je svaki korišćen za jedan od tri sloja opreme za okretanje – spoljnu školjku, barijeru protiv vlage i termičku oblogu. Svi ispunjavaju standard koji je objavilo Nacionalno udruženje za zaštitu od požara (NFPA), koji navodi zahteve za otpornost na toplotu, vodu i druge opasnosti.
Za istraživače bi kvantifikacija koncentracije bilo koje druge hemikalije verovatno bila standardna cena, ali PFAS je doneo jedinstvene izazove. Kontaminacija je skoro uvek problem u hemijskoj analizi, pošto hemikalije izvan uzorka mogu da iskrive rezultate. U ovoj studiji, autori su naišli na spoljne izvore PFAS na skoro svakom koraku.
„Bio je to veliki izazov. Većina naše analitičke opreme sadrži fluoropolimere koji bi mogli da izluče PFAS. Ali tokom godina smo razvili načine da smanjimo kontaminaciju“, rekao je istraživač NIST-a i koautor studije Džon Kuklik. „U nekim slučajevima došlo je do kontaminacije, ali smo uspeli da je identifikujemo i označimo.
Istraživači su se u velikoj meri oslanjali na postojeće standarde PFAS – visoko tačne i čiste uzorke PFAS poznate koncentracije – kako bi osigurali da metode koje su koristili za merenje nivoa PFAS daju tačne rezultate. Tim je takođe koristio nekoliko tehnika merenja paralelno kako bi dodatno osigurao da se njihovim nalazima može verovati.
Istraživači su ciljali 53 PFAS unutar 20 tekstila koji se koriste za proizvodnju različitih slojeva opreme za okretanje. Oni su identifikovali i kvantifikovali koncentracije 26 različitih PFAS, otkrivajući neke važne razlike među uzorcima.
Tim je pronašao najmanju količinu PFAS-a u sloju najbližem koži vatrogasaca, termalnoj oblogi, koja može odgovarati vodoodbojnosti koja je niži prioritet za ovaj sloj od druga dva.
Na drugom kraju spektra, barijera za vlagu i spoljašnji omotač sadržali su koncentracije PFAS do 400 puta veće, iako su ti brojevi uveliko varirali od tkanine do tkanine.
Dva od tekstila spoljašnjeg omotača koje su testirali nisu bili tretirani vodoodbojnim premazom. Ti uzorci su sadržali daleko manje PFAS od drugih spoljnih slojeva školjke, dok je tretirana spoljna ljuska tkanina dosledno sadržala najveće količine PFAS.
„Ako ste promenili premaz koji ne sadrži PFAS vodoodbojni premaz na spoljašnjem omotaču, onda u suštini eliminišete PFAS iz tog sloja. Za početak nema mnogo u termalnoj oblogi. Dakle, zaista, jedini sloj koji je preostao je vlaga barijera“, rekao je Dejvis. „Na papiru ovo zvuči lako za rešavanje – samo koristite vodoodbojni materijal koji nije baziran na PFAS – ali moramo znati da ne menjamo samo jedan rizik drugim.
Tekući rad u NIST-u ima za cilj da otkrije efekte koje habanje—izlaganje UV zračenju, toplota, pranje, itd.—imaju na merljivi PFAS u opremi za izlaznost. Istraživači sumnjaju da redovna upotreba može dovesti do toga da više PFAS pobegne iz opreme.
Rezultati tog istraživanja bi trebalo da dodatno učvrste naše razumevanje šta se nalazi unutar opreme. NIST takođe završava sličnu studiju PFAS-a u novim kapuljačama, rukavicama i opremi za divlje životinje.
Pored toga, NIST je započeo planiranje istraživanja za proučavanje požarnih scena, vatrogasnih stanica i drugih radnih okruženja u kojima vatrogasci rade.
„Dok počinjemo da razumemo PFAS u vatrogasnoj opremi, ne znamo u kojoj meri vatrogasci mogu biti izloženi PFAS-u sa svog radnog mesta“, rekao je Dejvis. „Razumevanje šta su PFAS na radnom mestu govori potpuniju priču o izloženosti vatrogasca.“
Dalja istraživanja saveznih partnera će se fokusirati na to koje su vrste i nivoi PFAS opasnih i kako hemikalije dospevaju u tela vatrogasaca.
Zajedno, te informacije bi mogle da se koriste za ažuriranje standarda opreme za izlaznost i daju poverenje vatrogascima da im se oprema koja je namenjena za leđa ne okreće.
Istraživanje je objavio NIST.
