Prema novom dokumentu u Oxford Open Climate Change, strategije koje čovečanstvo mora slediti za smanjenje klimatskih promena moraće da obuhvataju više od smanjenja gasova staklene bašte. Ovo dolazi iz analize klimatskih podataka koju je vodio istraživač Džejms Hansen.
Naučnici su od 1800-ih znali da gasovi koji apsorbuju infracrvenu (staklenu baštu) zagrevaju površinu Zemlje i da se obilje gasova staklene bašte menja prirodno kao i zbog ljudskih akcija. Rodžer Revel, koji je bio jedan od prvih naučnika koji je proučavao globalno zagrevanje, napisao je 1965. godine da industrijalizacija znači da ljudska bića sprovode „veliki geofizički eksperiment” sagorevanjem fosilnih goriva, koja dodaju ugljen-dioksid (CO 2 ) u vazduh. CO 2 je sada dostigao nivoe koji nisu postojali milionima godina.
Dugotrajno pitanje se tiče koliko će globalna temperatura porasti za određeno povećanje CO 2 . Studija iz 1979. koju je objavila Nacionalna akademija nauka Sjedinjenih Država zaključila je da bi udvostručenje atmosferskog CO 2 sa fiksiranim ledenim pokrivačima verovatno izazvalo globalno zagrevanje između 1,5 i 4,5° Celzijusa. Ovo je bio veliki raspon i postojala je dodatna neizvesnost u vezi sa kašnjenjem u zagrevanju izazvanom ogromnim Zemljinim okeanom.
Ovaj novi rad ponovo procenjuje osetljivost na klimu na osnovu poboljšanih paleoklimatskih podataka, otkrivajući da je klima osetljivija nego što se obično pretpostavlja. Njihova najbolja procena udvostručenog CO 2 je globalno zagrevanje od 4,8°C, što je znatno veće od najbolje procene Međuvladine komisije Ujedinjenih nacija za klimatske promene za 3°C.
Autori takođe zaključuju da je veći deo očekivanog zagrevanja gasova staklene bašte u prošlom veku nadoknađen efektom hlađenja aerosola koje je napravio čovek — finih čestica u vazduhu. Količina aerosola je opala od 2010. godine kao rezultat smanjenog zagađenja vazduha u Kini i globalnih ograničenja na emisije aerosola sa brodova. Ovo smanjenje aerosola je dobro za ljudsko zdravlje, jer zagađenje vazduha česticama ubija nekoliko miliona ljudi godišnje i negativno utiče na zdravlje mnogo većeg broja ljudi.
Međutim, smanjenje aerosola sada počinje da razotkriva zagrevanje gasova staklene bašte koje je bilo skriveno hlađenjem aerosolom. Autori su aerosolno hlađenje dugo nazvali „faustovskom pogodbom“ jer, kako čovečanstvo na kraju smanjuje zagađenje vazduha, dolazi do plaćanja u vidu povećanog zagrevanja.
Ovaj novi rad predviđa da će ubrzanje globalnog zagrevanja posle 2010. uskoro biti očigledno iznad nivoa prirodne klimatske varijabilnosti. Predviđa se da će stopa globalnog zagrevanja od 1970-2010 od 0,18°C po deceniji porasti na najmanje 0,27°C po deceniji tokom nekoliko decenija nakon 2010. Kao rezultat toga, nivo globalnog zagrevanja od 1,5°C će biti pređen ove decenije i Nivo od 2°C biće pređen u naredne dve decenije.
U poslednjem delu, Hansen opisuje svoju perspektivu zasnovanu na decenijama iskustva u pokušajima da utiče na politiku vlade. Prvo, on veruje da postizanje brzog postepenog smanjenja emisija CO 2 zahteva povećanje domaće takse za ugljenik sa graničnom carinom na proizvode iz zemalja bez naknade za ugljenik, kao i podršku savremenoj nuklearnoj energiji kao dopunu obnovljivim izvorima energije.
Drugo, on tvrdi da Zapad, koji je prvenstveno odgovoran za klimatske promene, mora da sarađuje sa zemljama u razvoju kako bi im pomogao da postignu energetske puteve u skladu sa povoljnom klimom za sve.
Treće, čak i uz ove napore, Hansen veruje da će globalno zagrevanje dostići nivoe sa opasnim posledicama; on tvrdi da takođe treba da sprovedemo istraživanje i razvoj za privremene, svrsishodne akcije za rešavanje sada ogromnog energetskog disbalansa Zemlje.
Pre jedne decenije, Hansen je primetio da je Zemlja van energetskog bilansa za 0,6 V/m 2 (vati po kvadratnom metru). Bilo je toliko više energije koja je dolazila (apsorbovana sunčeva svetlost) nego izlazila (toplotno zračenje u svemir). Taj višak — koji je neposredni uzrok globalnog zagrevanja — je ekvivalentan 400.000 atomskih bombi Hirošime dnevno, pri čemu većina te energije odlazi u okean. Sada, uglavnom zbog smanjenja aerosola, neravnoteža se udvostručila na oko 1,2 V/m 2 .
Ova ogromna neravnoteža je neposredan uzrok ubrzanog globalnog zagrevanja i povećanog topljenja polarnog leda, što će verovatno zaustaviti preokretnu cirkulaciju okeana i izazvati veliki, brzo rastući nivo mora kasnije u ovom veku.
U radu se tvrdi da će takva akcija biti neophodna da bi se izbegla veća geotransformacija koja će se desiti u odsustvu takve akcije. Potencijalne akcije uključuju ubrizgavanje stratosferskih aerosola, za koje vulkani obezbeđuju relevantne, ali neadekvatne testne slučajeve, i prskanje slane okeanske vode autonomnim jedrilicama u regionima koji su podložni zasijavanju oblaka.
Hansen sugeriše da se mladi ljudi fokusiraju na osnovni problem koji se razvio u zapadnim demokratijama, posebno u Sjedinjenim Državama: „Ideal jedne osobe/jedan glas zamenjen je jednim dolarom/jedan glas“, tvrdi Hansen. „Posebnim finansijskim interesima — industriji fosilnih goriva, hemijskoj industriji, drvnoj industriji, prehrambenoj industriji, na primer — je dozvoljeno da kupuju političare. Nije ni čudo što klima izmiče kontroli, toksičnost životne sredine je u procesu uništavanje insekata uključujući oprašivače, šumama se loše upravlja, a poljoprivreda je dizajnirana za profit, a ne za ishranu i dobrobit javnosti.“
„Živimo na planeti sa klimom koju karakteriše odloženo reagovanje, što je recept za međugeneracijsku nepravdu“, nastavio je Hansen. „Mladi ljudi moraju da shvate ovu situaciju i akcije potrebne da bi sebi i svojoj deci obezbedili svetlu budućnost.“
