Procenjuje se da je 5% do 10% slepila širom sveta posledica retke inflamatorne bolesti oka uveitisa. Srednji uveitis je često povezan sa hroničnim tokom bolesti i potrebom za imunosupresivnom terapijom. Srednji uveitis prvenstveno izaziva upalu staklastog tela, ali protok krvi u mrežnjaču takođe može biti ograničen.
Istraživači sa Očne klinike Univerzitetske bolnice u Bonu (UKB) i Univerziteta u Bonu testirali su angiografiju optičke koherentne tomografije kao novu metodu praćenja slika. Protok krvi u retinalnim sudovima povezan je sa ozbiljnošću upale i omogućava da se izvuku zaključci o budućem toku bolesti.
Shodno tome, ovaj metod bi se mogao koristiti za praćenje bolesti i identifikaciju pacijenata sa rizikom od budućeg pogoršanja bolesti. Rezultati su sada objavljeni u časopisu Naučni izveštaji.
Zamagljen vid i pruge ispred oka—oni zahvaćeni retkom bolešću srednjeg uveitisa nemaju bol. „Ali posledice mogu biti ozbiljne: oko 5% do 10% slepila širom sveta je uzrokovano uveitisom. To je retka bolest, a posebno srednji uveitis je često povezan sa dugim tokom bolesti i potrebom za imunosupresivnom terapijom“, kaže dr Maksimilijan Vintergerst sa Očne klinike UKB, koji takođe sprovodi istraživanja na Univerzitetu u Bonu.
Postoje različiti oblici bolesti. U slučaju srednjeg uveitisa, prvenstveno se upali staklasto telo u oku. Ovo je želatinasta masa koja ispunjava oko. Međutim, retinalni sudovi takođe mogu biti upaljeni, kao što je istraživačka grupa na UKB-u i Univerzitetu u Bonu, između ostalih, uspela da pokaže u preliminarnom radu.
„Važno je blagovremeno prepoznati povećanje inflamatorne aktivnosti“, kaže Vintergerst. Ovo omogućava prilagođavanje lečenja ako je potrebno, čime se može sačuvati vidna oštrina i sprečiti dalje komplikacije. Međutim, trenutno postoji samo nekoliko objektivnih parametara koji se mogu koristiti za pouzdano otkrivanje pogoršanja bolesti. Većina kriterijuma za procenu aktivnosti bolesti zasniva se na kliničkom pregledu i relativno su subjektivni i nisu uvek pouzdani.
Stoga su istraživači sa klinike za oči UKB zajedno sa kolegama iz medicinske biometrije u Univerzitetskoj bolnici u Bonu istraživali nove metode visoke rezolucije zasnovane na imidžingu za određivanje aktivnosti bolesti i komplikacija kod uveitisa. „Objektivni markeri inflamatorne aktivnosti ne samo da bi mogli poboljšati praćenje u svakodnevnoj kliničkoj praksi, već bi takođe obezbedili dodatne kvantitativne krajnje tačke za buduća randomizovana klinička ispitivanja“, dodaje Vintergerst.
„Angiografija optičke koherentne tomografije omogućava beskontaktno, neinvazivno ispitivanje mrežnjače i donje horoide. Retina se skenira uzastopno korišćenjem bezopasnog, slabog laserskog svetla, što omogućava da se generišu tomografske slike pojedinačnih slojeva mrežnjače“, objašnjava Vintergerst. . Upoređivanjem nekoliko slika snimljenih u brzom nizu, može se otkriti protok krvi, što omogućava da se izvuku zaključci o snabdevanju krvlju sudova mrežnjače.
Istraživači sa UKB-a i Univerziteta u Bonu su zatim izračunali gustinu krvotoka centralne retine i analizirali kako se to razlikuje između očiju sa stabilnom bolešću, očiju sa povećanjem aktivnosti bolesti i očiju sa smanjenjem aktivnosti bolesti. Istraživači su pregledali ukupno 52 učesnika studije i uspeli su da pokažu da se gustina krvotoka razlikuje između tri ispitivane grupe.
Povećanje aktivnosti bolesti povezano je sa smanjenjem gustine krvotoka, dok je smanjenje aktivnosti bolesti povezano sa povećanjem gustine krvotoka.
