Mogućnost brisanja loših uspomena i traumatskih flešbekova može pomoći u lečenju mnoštva različitih problema mentalnog zdravlja, a naučnici su pronašli obećavajući novi pristup da urade upravo ovo: slabljenje negativnih uspomena ponovnim aktiviranjem pozitivnih.
U eksperimentu koji je pokrivao nekoliko dana, međunarodni tim istraživača je zamolio 37 učesnika da povežu nasumične reči sa negativnim slikama, pre nego što pokušaju da reprogramiraju polovinu tih asocijacija i ‘ometaju’ loša sećanja.
„Otkrili smo da je ovaj postupak oslabio prizivanje averzivnih sećanja i takođe povećao nehotične upade pozitivnih sećanja“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Za studiju, tim je koristio priznate baze podataka slika klasifikovanih kao negativne ili pozitivne – pomislite na ljudske povrede ili opasne životinje, u poređenju sa mirnim pejzažima i nasmejanom decom.
Prve večeri korišćene su vežbe za obuku pamćenja kako bi se volonteri naveli da povežu negativne slike sa besmislenim rečima koje su napravljene za studiju. Sledećeg dana, nakon sna da bi konsolidovali ta sećanja, istraživači su pokušali da povežu polovinu reči sa pozitivnim slikama u glavama učesnika.
Tokom druge noći spavanja, puštani su snimci izgovorenih besmislica, tokom faze spavanja bez brzih pokreta očiju (NREM) za koju se zna da je važna za skladištenje memorije. Aktivnost mozga je praćena elektroencefalografijom.
Videlo se da aktivnost teta-opsega u mozgu, povezana sa obradom emocionalne memorije, raste kao odgovor na zvučne memorijske znakove i bila je znatno veća kada su korišćeni pozitivni znakovi.
Putem upitnika sledećeg dana i nekoliko dana kasnije, istraživači su otkrili da su volonteri bili manje sposobni da se prisete negativnih uspomena koje su premešane sa pozitivnim. Veća je verovatnoća da će im pozitivna sećanja iskočiti u glavama nego negativna za ove reči, i na njih se gledalo sa pozitivnijom emocionalnom pristrasnošću.
„Neinvazivna intervencija spavanja može tako da modifikuje averzivno pamćenje i afektivne odgovore“, pišu istraživači. „Sve u svemu, naši nalazi mogu ponuditi nove uvide relevantne za lečenje patološkog ili traumatskog sećanja.“
Još uvek su rani dani za ovo istraživanje i vredi zapamtiti da je ovo bio strogo kontrolisan laboratorijski eksperiment: to je dobro u smislu poverenja u tačnost rezultata, ali ne odražava tačno razmišljanje u stvarnom svetu i formiranje pozitivnog ili negativnog pamćenja.
Na primer, tim kaže da gledanje averzivnih slika u laboratorijskom eksperimentu ne bi imalo isti stepen uticaja na formiranje pamćenja kao doživljavanje traumatskog događaja. Pravu stvar bi možda bilo teže prepisati.
Znamo da mozak čuva uspomene tako što ih nakratko reprodukuje tokom spavanja, a mnoge studije su već razmatrale kako se ovaj proces može kontrolisati da bi se ojačala dobra sećanja ili izbrisala loša.
Sa toliko mnogo varijabli u igri – u smislu tipova sećanja, područja mozga i faza spavanja – biće potrebno neko vreme da se shvati kako tačno može da se desi uređivanje memorije i koliko dugotrajni efekti mogu biti. Ipak, čini se da ovaj proces prepisivanja negativnih uspomena pozitivnim obećava.
„Naši nalazi otvaraju široke puteve za pokušaj slabljenja averzivnih ili traumatskih sećanja“, pišu istraživači.
