Tim paleontologa iz Brazila, Argentine i SAD pronašao je fosilizovane ostatke stvorenja koje opisuju kao preteču pterosaurusa na mestu iskopavanja u Rio Grande do Sulu u Brazilu. U svom radu objavljenom u časopisu Nature, grupa opisuje karakteristike fosila, gde je pronađen, njegovo stanje i gde se uklapa sa drugim drevnim stvorenjima.
Prethodna istraživanja su pokazala da su tokom kasnog do srednjeg trijasa dinosaurusi postali dominantni oblik života na kopnu, dok su pterosaurusi dominirali nebom. U ovom novom naporu, istraživači su pronašli fosil iz pre tog vremena, kada su prethodnici pterosaurusa na kopnu lutali delovima današnjeg Brazila. Fosil datira pre otprilike 230 miliona godina.
Tim opisuje fosil kao dobro očuvan delimični skelet – pronađen je ugrađen u sloj stene. Takođe napominju da je to bio lagerpetid koji ranije nije identifikovan. Nazvali su ga Venetoraptor gassenae.
Fosil je otkrio malo četvoronožno dvonožno stvorenje koje živi na kopnu – verovatno ne više od 0,3 metra u bokovima i verovatno ne duže od metra. Takođe je imao kljun bez zuba koji je podsećao na one koje nose moderni grabljivice.
Takođe je imao velike ruke sa kandžama nalik na skamitar. Istraživači sugerišu da je V. gassenae verovatno specijalizovano stvorenje. Čini se da su njegove kandže korišćene za penjanje na drveće ili možda za hvatanje plena. I verovatno je koristio svoj kljun na isti način kao što to rade moderni grabljivici – da se hrani, vokalizira ili čak kao deo seksualnih susreta.
Fosil je pronađen u sloju stena u formaciji Santa Maria, koja se nalazi u basenu Parana – mestu gde se nalazi veliki broj drevnih fosila. Njegovo doba, primećuje tim, sugeriše da je živeo zajedno sa najranijim dinosaurusima.
Ovo otkriće dodaje više dokaza teorijama da su lagerpetidi bliži pterosaurusima nego dinosaurusima. Takve teorije sugerišu da je na kraju nastao zajednički predak između lagerpetida i pterosaurusa, što je dovelo do toga da ovi poslednji dominiraju nebom.
