Danas je teško zamisliti svet bez začina. Brza globalna trgovina omogućila je uvoz i izvoz svih vrsta ukusnih sastojaka koji pomažu da se indijska, kineska, vijetnamska, malezijska, šrilankanska (i mnoge druge) kuhinje (i mnoge druge) dovedu na naše stolove.
Sada, nova istraživanja pokazuju da trgovina začinima za kulinarsku upotrebu seže daleko u prošlost — da budemo precizniji, nekih 2000 godina.
U članku objavljenom 21. jula u časopisu Science Advances, mi i naše kolege detaljno opisujemo naše nalaze o onome što izgleda kao dokaz najstarijeg poznatog karija u jugoistočnoj Aziji. To je takođe najstariji dokaz karija ikada pronađen van Indije.
Napravili smo intrigantno otkriće u arheološkom kompleksu Oc Eo u južnom Vijetnamu. Pronašli smo osam jedinstvenih začina, poreklom iz različitih izvora, koji su verovatno korišćeni za pravljenje karija. Ono što je još fascinantnije je da bi neki od njih bili prevezeni preko nekoliko hiljada kilometara morem.
Istraživanje našeg tima u početku nije bilo fokusirano na kari. Umesto toga, bili smo radoznali da saznamo o funkciji skupa alata za mlevenje kamena poznatih kao „pesani“, koje su ljudi iz drevnog kraljevstva Funan verovatno koristili da bi svoje začine u prahu. Takođe smo želeli da steknemo dublje razumevanje drevne trgovine začinima.
Koristeći tehniku koja se zove analiza zrna skroba, analizirali smo mikroskopske ostatke pronađene iz niza alata za mlevenje i lupanje iskopanih sa lokacije Oc Eo. Većinu ovih alata naš tim je iskopao od 2017. do 2019. godine, dok je neke prethodno prikupio lokalni muzej.
Zrna skroba su sitne strukture koje se nalaze u biljnim ćelijama koje se mogu sačuvati tokom dugog perioda. Njihovo proučavanje može pružiti vredan uvid u ranu upotrebu biljaka, ishranu, prakse uzgoja, pa čak i uslove životne sredine.
Od 40 alata koje smo analizirali, 12 je proizvelo niz začina, uključujući kurkumu, đumbir, koren prstiju, peščani đumbir, galangal, karanfilić, muškatni oraščić i cimet. To znači da su stanari lokacije zaista koristili alate za preradu hrane, uključujući i za usitnjavanje rizoma, semena i stabljika začinskih biljaka kako bi se oslobodio ukus.
Da bi utvrdio koliko su bili stari lokalitet i alati, naš tim je dobio 29 odvojenih datuma iz uzoraka drvenog uglja i drveta. Ovo je uključivalo datum 207-326 CE proizveden od uzorka drvenog uglja uzetog neposredno ispod najveće ploče za mlevenje, koja ima dimenzije 76 k 31 cm (na slici ispod i na vrhu ovog članka).
Drugi tim koji radi na istoj lokaciji primenio je tehniku zvanu termoluminiscenciono datiranje na cigle koje se koriste u arhitekturi lokacije. Kolektivno, rezultati pokazuju da je kompleks Oc Eo bio okupiran između 1. i 8. veka nove ere.
Znamo da je globalna trgovina začinima povezivala kulture i ekonomije u Aziji, Africi i Evropi od klasičnih vremena.
Međutim, pre ove studije imali smo ograničene dokaze o drevnom kariju na arheološkim nalazištima – a ono malo dokaza koje smo imali uglavnom je došlo iz Indije. Većina našeg znanja o ranoj trgovini začinima stoga potiče iz tragova u drevnim dokumentima iz Indije, Kine i Rima.
Naše istraživanje je prvo koje je potvrdilo, na veoma opipljiv način, da su začini bili vredna roba koja se razmenjivala na globalnoj trgovačkoj mreži pre skoro 2.000 godina.
Začini koji se nalaze u Oc Eo prirodno ne bi bili dostupni u regionu; neko bi ih u nekom trenutku preneo tamo preko Indijskog ili Tihog okeana. Ovo dokazuje da kari ima fascinantnu istoriju izvan Indije i da su začini karija bili traženi nadaleko.
Ako ste ikada pripremali kari od nule, znaćete da to nije jednostavno. To podrazumeva dosta vremena i truda, kao i niz jedinstvenih začina i upotrebu alata za mlevenje.
Dakle, zanimljivo je primetiti da su pre skoro 2.000 godina, pojedinci koji su živeli van Indije imali snažnu želju da uživaju u ukusima karija – o čemu svedoče njihove marljive pripreme.
Još jedno fascinantno otkriće je da recept za kari koji se danas koristi u Vijetnamu nije značajno odstupio od drevnog Oc Eo perioda. Ključne komponente kao što su kurkuma, karanfilić, cimet i kokosovo mleko su ostale dosledne u receptu. To pokazuje da će dobar recept izdržati test vremena!
U ovoj studiji smo se prvenstveno fokusirali na mikroskopske biljne ostatke. I tek treba da uporedimo ove nalaze sa drugim većim biljnim ostacima iskopanim sa lokacije.
Tokom iskopavanja od 2017. do 2020. godine, naš tim je prikupio i značajan broj dobro očuvanog semena. Nadamo se da ćemo u budućnosti analizirati i ove. Možemo da identifikujemo mnogo više začina, ili čak možemo otkriti jedinstvene biljne vrste — dodajući našem razumevanju istorije regiona.
Završavanjem više upoznavanja na sajtu, možda bismo takođe mogli da razumemo kada i kako je svaka vrsta začina ili biljke počela da se trguje na globalnom nivou.