Koristeći specijalizovani uređaj koji prevodi slike u zvuk, neuronaučnici i kolege sa Medicinskog centra Univerziteta Džordžtaun pokazali su da ljudi koji su slepi prepoznaju osnovna lica pomoću dela mozga poznatog kao fusiformna oblast lica, regiona koji je ključan za obradu lica kod ljudi koji vide.
„Već neko vreme je poznato da ljudi koji su slepi mogu da nadoknade gubitak vida, u određenoj meri, korišćenjem svojih drugih čula“, kaže dr Jozef Raušeker, dr, dr, profesor na Katedri neuronauke na Univerzitetu Džordžtaun i viši autor ove studije.
„Naša studija je testirala u kojoj meri ova plastičnost, ili kompenzacija, između vida i sluha postoji kodiranjem osnovnih vizuelnih obrazaca u slušne obrasce uz pomoć tehničkog uređaja koji nazivamo uređajem za senzornu supstituciju. Uz upotrebu funkcionalne magnetne rezonance snimanjem (fMRI), možemo odrediti gde se u mozgu odvija ova kompenzatorna plastičnost.“
Percepcija lica kod ljudi i neljudskih primata postiže se spletom specijalizovanih kortikalnih regiona. Način na koji se ovi regioni razvijaju ostao je kontroverzan. Zbog njihovog značaja za društveno ponašanje, mnogi istraživači veruju da su neuronski mehanizmi za prepoznavanje lica urođeni kod primata ili zavise od ranog vizuelnog iskustva sa licima.
„Naši rezultati od ljudi koji su slepi impliciraju da razvoj fuziformnog područja lica ne zavisi od iskustva sa stvarnim vizuelnim licima, već od izloženosti geometriji konfiguracija lica, što se može preneti drugim senzornim modalitetima“, dodaje Rauschecker.
Dr Paula Plaza, jedan od vodećih autora studije, koji je sada na Univerzitetu Andres Bello u Čileu, kaže: „Naša studija pokazuje da fusiformna površina lica kodira ‘koncept’ lica bez obzira na ulazni kanal ili vizuelno iskustvo, što je važno otkriće.“
Šest ljudi koji su slepi i 10 ljudi koji vide, koji su služili kao kontrolni subjekti, prošli su kroz tri kruga funkcionalnih MR skeniranja kako bi videli koji delovi mozga se aktiviraju tokom prevođenja sa slike u zvuk. Naučnici su otkrili da je aktivacija mozga zvukom kod slepih ljudi pronađena prvenstveno u predelu levog veretanog lica, dok se obrada lica kod ljudi koji vide uglavnom dešavala u predelu desnog veretanog lica.
„Verujemo da razlika između leve i desne strane između ljudi koji jesu i nisu slepi možda ima veze sa načinom na koji se suočavaju leva i desna strana fuziformnog područja – bilo kao povezani obrasci ili kao odvojeni delovi, što može biti važan trag pomažući nam da poboljšamo naš uređaj za senzornu supstituciju“, kaže Rauschecker, koji je takođe kodirektor Centra za neuroinženjering na Univerzitetu Džordžtaun.
Trenutno, sa svojim uređajem, slepi ljudi mogu da prepoznaju osnovno ‘crtano’ lice (kao što je emoji srećno lice) kada se transkribuje u zvučne obrasce. Prepoznavanje lica putem zvukova bio je dugotrajan proces koji je zahtevao mnogo vežbi.
Svaka sesija je počinjala navođenjem ljudi da prepoznaju jednostavne geometrijske oblike, kao što su horizontalne i vertikalne linije; složenost stimulusa se zatim postepeno povećavala, pa su linije formirale oblike, kao što su kuće ili lica, koji su potom postajali još složeniji (visoke naspram širokih kuća i srećna lica naspram tužnih lica).
Na kraju, naučnici bi želeli da koriste slike stvarnih lica i kuća u kombinaciji sa svojim uređajem, ali istraživači napominju da bi prvo morali da uveliko povećaju rezoluciju uređaja.
„Voleli bismo da možemo da saznamo da li je moguće da ljudi koji su slepi nauče da prepoznaju pojedince sa njihovih slika. Ovo će možda zahtevati mnogo više vežbe sa našim uređajem, ali sada kada smo precizno odredili region mozga tamo gde se prevod odvija, možda ćemo bolje razumeti kako da fino podesimo naše procese“, zaključuje Raušeker.
