Novo istraživanje pokazuje da je ritmička aktivnost mozga ključna za privremeno održavanje važnih informacija u memoriji. Istraživači sa Del Monte instituta za neuronauku na Univerzitetu u Ročesteru objavili su ove nalaze danas u Current Biology koji su otkrili da moždani ritmovi – ili obrasci neuronske aktivnosti – organizuju navale aktivnosti u mozgu koji održavaju kratkoročne veze.
„Mislilo se da je privremeno skladištenje važnih informacija povezano sa neuronima u mozgu koji samo pucaju, zadržavajući te informacije sve dok više ne budu potrebne. Nedavna istraživanja su pokazala da možda nije tako uporna moždana aktivnost najvažnija za privremeno skladištenje informacija, već za kratkotrajno jačanje veza između neurona koji predstavljaju informacije. Naše istraživanje pokazuje da moždani ritmovi organizuju ove prolazne rafale tokom vremena“, rekao je Ian Fiebelkorn, dr. profesor neuronauke i viši autor studije.
„Ritmička koordinacija moždane aktivnosti tokom vremena je važna jer omogućava preklapajućim populacijama neurona da skladište različite delove informacija u isto vreme.
Prethodno Fiebelkornovo istraživanje o tome kako mozak obrađuje spoljne informacije – kao kada se krećete po Tajms skveru u Njujorku – došlo je do sličnog otkrića. On i kolege istraživači otkrili su da moždani ritmovi pomažu u koordinaciji različitih funkcija povezanih sa uzorkovanjem trenutno važnih informacija ili prelaskom na drugi izvor informacija. U ovom kontekstu, moždani ritmovi pomažu da se uravnoteži fokus na zadatku koji je pred vama i spremnost za neočekivano.
U ovom novom istraživanju, istraživači su se fokusirali na uzorkovanje interno predstavljenih (ili zapamćenih) informacija. Koristeći EEG, učesnici su gledali slike sa vertikalnim ili horizontalnim linijama i od njih se tražilo da zapamte i pravac linije i lokaciju slike. Istraživači su otkrili da se snaga unutrašnjih reprezentacija ovih različitih slika smenjivala tokom vremena, na vremenskoj skali ispod sekunde, sa ritmičkim fluktuacijama moždane aktivnosti. Takva koordinacija moždane aktivnosti tokom vremena omogućava da se uloga nekih neurona preklapa bez sukoba.
„Ovi ritmični moždani procesi mogu takođe da objasne kako možemo da ostanemo fokusirani dok obavljamo više zadataka – kao kada pokušavamo da zapamtimo adresu dok vozimo automobil“, rekao je Fiebelkorn. „Umesto da se istovremeno fokusiramo na ove zadatke, možda ćemo ih menjati u vremenskoj skali ispod sekunde.
Način na koji mozak obavlja više zadataka je sledeći korak za laboratoriju Fiebelkorn. „Šta se dešava kada mozak mora da vrši eksterno i unutrašnje uzorkovanje u isto vreme, da li ćemo videti istu vrstu ritmičke vremenske koordinacije? To je ono što radimo na sledećem razumevanju. Što smo više u mogućnosti da naučimo o tome kako ti procesi obično nam posao pomaže da razumemo kako ove stvari idu naopako u neurološkim poremećajima.“
