Imunitet igra centralnu ulogu u borbi protiv raka. Mnoge od trenutnih imunoterapije imaju za cilj da pomognu imunološkom sistemu pacijenta da bolje prepozna ćelije raka — korišćenjem konstruisanih antitela — ili jednostavnim obezbeđivanjem novih ćelija, unapred opremljenih za pretragu i uništavanje raka. U svakom slučaju, ono što je najvažnije je duboko razumevanje kako imuni sistem funkcioniše i kako se suočava sa tumorima.
Nažalost, imuni sistem je previše složen da bi se mogao modelirati in vitro ili u kompjuterskoj simulaciji, a eksperimenti na životinjama su i dalje neizbežni.
U tu svrhu, istraživači već duže vreme koriste miševe kao model organizma. Ali ne bilo koji miševi: da bi razumeli ljudski imuni sistem, oni grade potpuno novi model, koristeći ljudske ćelije iz krvi pupčanika, u miševe koji nemaju sopstveni imuni sistem.
Trenutne metode su prilično neefikasne u smislu da su ili suviše spore ili pod većim rizikom od razvoja bolesti kalem protiv domaćina — transplantirane imune ćelije koje napadaju tkiva — što je stanje opasno po život za miševe primaoca.
Da bi se izbegli ovi problemi, tim sa Instituta za istraživanje leukemije Josep Carreras, na čelu sa dr. Carla Panisello i pod nadzorom dr Pabla Menendesa i dr. Clare Bueno, razvio je novu metodu zasnovanu na mononuklearnim ćelijama iz krvi pupčane vrpce. Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Journal for ImmunoTherapt of Cancer.
Ova nova eksperimentalna platforma pokazala je superiornu sposobnost da proizvede i održi uravnoteženu populaciju imunih ćelija, tačno predstavljajući limfoidne i mijeloidne imune linije. Takođe, pošto su ćelije iz krvi pupčanika imunološki naivne – nikada ranije nisu bile aktivirane – one mnogo bolje tolerišu strukture miša, što rezultira najnižim stopama bolesti transplantata protiv domaćina.
Rezultati su potvrdili da bi ovaj novi eksperimentalni model mogao da se nosi sa transplantiranim ljudskim hematološkim i čvrstim ćelijama raka mnogo bolje od nemodifikovanih miševa, sa većom stopom preživljavanja i većom infiltracijom imunih ćelija u tumore, oponašajući realan imuni odgovor.
Iako su ovo samo prvi koraci u ovom novom eksperimentalnom modelu, trenutni rezultati pokazuju da bi to mogao biti veoma obećavajući sistem za bolje razumevanje unutrašnjeg rada imunog sistema kada se suočava sa rakom i razvija nove generacije imunoterapije, u pretkliničkoj fazi.