Nekim ženama sa ranim stadijumom raka dojke niskog rizika možda neće biti potrebna radioterapija nakon operacije očuvanja dojke, prema novom istraživanju koje su predvodili Univerzitet McMaster, BC Cancer, Hamilton Heath Sciences i Univerzitet Britanske Kolumbije.
Istraživanje, objavljeno u časopisu New England Journal of Medicine 17. avgusta, pokazuje da se žene starije od 55 godina sa specifičnim podtipom raka dojke u stadijumu 1 mogu efikasno lečiti samo operacijom i endokrinom terapijom.
Nalazi, koji su prvobitno predstavljeni u junu 2022. na godišnjem sastanku Američkog društva za kliničku onkologiju (ASCO) u Čikagu, od tada su recenzirani i sada se objavljuju sa svim detaljima.
Žene sa ranim rakom dojke koje imaju operaciju očuvanja dojke obično primaju zračenje dojke dnevno nekoliko nedelja kako bi smanjile rizik od ponovnog pojavljivanja raka u dojci. Međutim, zračenje može biti skupo, nezgodno za pacijenta i povezano i sa kratkoročnim neželjenim efektima—kao što su umor i iritacija kože—i dugoročnim neželjenim efektima—kao što su bol u dojkama i zadebljanje tkiva dojke, što može uticati kako izgleda dojka i kvalitet života žene.
Podtip raka dojke na koji su se istraživači fokusirali – luminalni A – predstavlja do 60% svih karcinoma dojke dijagnostikovanih godišnje i povezan je sa manjim rizikom od ponovnog pojavljivanja. Sa ovim novim pristupom, značajan deo žena može biti pošteđen zračenja nakon operacije očuvanja dojke. Eliminisanje potrebe da ova grupa prima zračenje omogućiće ženama da izbegnu neželjene efekte terapije i može da vrati kapacitete u sistem javne zdravstvene zaštite, omogućavajući veći pristup onima kojima je hitno potrebna terapija zračenjem.
„Ovo je veliki napredak u našem pristupu lečenju raka dojke. Uz bolje razumevanje molekularne biologije raka dojke, sada možemo da identifikujemo žene kojima nije potrebno zračenje“, rekao je Tim Vhelan, glavni autor studije, profesor u Odeljenje za onkologiju na Univerzitetu McMaster i kanadska katedra za istraživanje raka dojke. Vhelan je takođe radijacioni onkolog u Hamilton Health Sciences.
Studiju je koordinirala Grupa za kliničku onkologiju Ontarija u Hamilton Heath Sciences, a pratila je 500 žena iz cele Kanade koje su imale 55 godina ili više, bile su podvrgnute operaciji očuvanja dojke i čiji su tumori bili manji od dva centimetra bez raka u limfni čvorovi ispod ruke. Stopa rasta ženskog tumora je procenjena jednostavnim, jeftinim i proizvedenim u B.C. verzija molekularnog testa pod nazivom Ki67, koji je dao kvantitativnu meru da je rak učesnika bio niskog rizika.
U ispitivanju, luminalni podtip A je određen niskim očitavanjem na Ki67 testu plus tumor koji ima i estrogenske i progesteronske receptore. Ako je utvrđeno da je nizak rizik, žene su bile uključene u ispitivanje, gde su primale standardnu endokrinu terapiju, ali ne i zračenje. Radioterapija je standardna praksa, pa su učesnici praćeni redovnim kliničkim pregledima i godišnjim mamografima. Prilikom planiranja studije, istraživači su predvideli da će rizik od recidiva dojke biti veoma nizak nakon pet godina.
Pet godina nakon operacije, istraživači su otkrili da je recidiv raka dojke bio samo 2,3% bez radioterapije. Ovo je bilo otprilike uporedivo sa rizikom od 1,9% od razvoja novog raka dojke kod druge nelečene dojke.
„Želim da se zahvalim svim ženama koje su imale hrabrosti da se prijave za ovu studiju. Njihova hrabrost je dovela do šanse da poboljšaju brigu o mnogim drugim ženama za koje sada pouzdano znamo da neće morati da se podvrgnu terapiji zračenjem“, rekao je Torsten Nilsen , kliničar-naučnik u BC Cancer i profesor patologije i laboratorijske medicine na Univerzitetu Britanske Kolumbije. Nielsen je razvio verziju Ki67 molekularnog testa koji se koristi u ovom kliničkom ispitivanju.
„Ki67 test koristi jeftinu i laku metodu koja se zove imunohistohemija i može da zameni skuplje i komplikovanije metode testiranja. Ki67 koristi antitelo primenjeno na tkiva i jednostavnu hemijsku reakciju da identifikuje koliko brzo tumori rastu. Test je pristupačan, otvorenog koda i mogu biti dostupni u bolničkim laboratorijama širom sveta“, rekao je Nilsen.
Ukupni rizik od recidiva raka nakon operacije očuvanja dojke smanjio se poslednjih godina zbog redovnog mamografskog skrininga, poboljšanih hirurških tehnika i boljih sistemskih tretmana, kažu autori.
„Sve smo u mogućnosti da individualizujemo negu za pacijente sa rakom. Dodavanje jednostavnog i pristupačnog Ki67 testa nam omogućava da identifikujemo pacijente koji mogu da izbegnu neprijatnosti i neželjene efekte zračenja dojke. Ovo, indirektno, pomaže da se obezbedi da su resursi usmereni na pacijente koji imati koristi od terapije zračenjem“, rekla je Sali Smit, regionalni vođa studije u Zapadnoj Kanadi i onkolog radijacije u BC Cancer-Victoria.
Hipoteza za trenutnu publikaciju zasnovana je na nalazima studije iz Toronta-BC koju su koordinirali Entoni Fajls i Dejvid Mekridi, iz Centra za rak princeze Margaret. Otkrili su da adjuvantna radioterapija može smanjiti lokalni recidiv raka dojke i da pacijenti sa povoljnim kliničkim karakteristikama imaju nizak rizik.
U nastojanju da se dalje klasifikuje rizik od recidiva kod pacijenata koji bi mogli da izbegnu radioterapiju, i uz podršku Kanadskog instituta za zdravstvena istraživanja (CIHR), translaciona studija objavljena 2015. godine, koju je vodio Fajls i čiji je prvi autor Fei-Fei Liu, koristila je Ki67 molekularni marker za identifikaciju niskorizične grupe pacijenata sa rakom dojke luminalnog A. Ovi nalazi su proizašli iz retrospektivne analize i zahtevali su kliničku validaciju, što je dovelo do trenutne publikacije koja ukazuje da oni potencijalno mogu biti pošteđeni radioterapije.