Istraživači sa Univerziteta Linkoping u Švedskoj razvili su nanocelulozni zavoj za rane koji može otkriti rane znake infekcije bez ometanja procesa zarastanja. Njihova studija, objavljena u Materials Today Bio, je još jedan korak na putu ka novoj vrsti nege rana.
Koža je najveći organ ljudskog tela. Rana remeti normalnu funkciju kože i može potrajati dugo da se zaceli, da bude veoma bolna za pacijenta i može – u najgorem slučaju – dovesti do smrti ako se ne leči pravilno. Takođe, teško zarastljive rane predstavljaju veliki teret za društvo, čineći oko polovinu svih troškova vanbolničke nege.
U tradicionalnoj nezi rana, zavoji se menjaju redovno, otprilike svaka dva dana. Da bi proverili da li je rana inficirana, osoblje mora da podigne zavoj i izvrši procenu na osnovu izgleda i testova. Ovo je bolna procedura koja ometa zarastanje rana jer se krasta više puta lomi. Rizik od infekcije se takođe povećava svaki put kada je rana izložena.
Istraživači sa Univerziteta Linkoping, u saradnji sa kolegama sa univerziteta Orebro i Lulea, sada su razvili zavoj za ranu od nanoceluloze koji može otkriti rane znake infekcije bez ometanja procesa zarastanja.
„Mogućnost da se odmah vidi da li je rana inficirana, bez potrebe da se podiže zavoj, otvara se za novu vrstu nege rana koja može dovesti do efikasnije nege i poboljšanja života pacijenata sa teško zarastljivim ranama. takođe može smanjiti nepotrebnu upotrebu antibiotika“, kaže Daniel Aili, profesor na Odseku za biofiziku i bioinženjering na Univerzitetu Linkoping.
Zavoj je napravljen od čvrste mrežaste nanoceluloze, koja sprečava ulazak bakterija i drugih mikroba. Istovremeno, materijal propušta gasove i tečnost, nešto što je važno za zarastanje rana. Ideja je da kada se jednom primeni, obloga ostane na njoj tokom celog procesa zarastanja. Ako se rana inficira, zavoj će pokazati promenu boje.
Neinficirane rane imaju pH vrednost od oko 5,5. Kada dođe do infekcije, rana postaje sve bazičnija i može imati pH vrednost od 8 ili čak više. To je zato što bakterije u rani menjaju svoju okolinu kako bi odgovarale svom optimalnom okruženju za rast. Povišena pH vrednost u rani može se otkriti mnogo pre pojave gnoja, bolova ili crvenila, koji su najčešći znaci infekcije.
Da bi zavoj za ranu pokazao povišenu pH vrednost, istraživači su koristili bromtimol plavo, BTB, boju koja menja boju iz žute u plavu kada pH vrednost pređe 7. Da bi se BTB koristio u zavoju bez ugrožavanja, bio je napunjen. na materijal od silicijum dioksida sa porama veličine samo nekoliko nanometara. Materijal od silicijum dioksida bi se tada mogao kombinovati sa materijalom za zavoj bez ugrožavanja nanoceluloze. Rezultat je obloga za ranu koja postaje plava kada postoji infekcija.
Infekcije rana se često leče antibioticima koji se šire po celom telu. Ali ako se infekcija otkrije u ranoj fazi, lokalni tretman rane može biti dovoljan. Zbog toga Aili i njegove kolege sa Univerziteta Orebro takođe razvijaju antimikrobne supstance zasnovane na takozvanim lipopeptidima koji ubijaju sve vrste bakterija.
„Upotreba antibiotika čini infekcije sve problematičnijim, jer su multirezistentne bakterije sve češće. Ako možemo kombinovati antimikrobnu supstancu sa zavojom, minimiziramo rizik od infekcije i smanjujemo prekomernu upotrebu antibiotika“, kaže Aili.
Aili kaže da su novi zavoj za ranu i antimikrobna supstanca deo razvoja nove vrste lečenja rana u ambulantnoj nezi. Ali pošto svi proizvodi koji se koriste u medicinskim ustanovama moraju da prođu rigorozno i skupo testiranje, on smatra da će proći pet do deset godina pre nego što će tamo biti dostupni.