Uobičajena mutacija u KRAS genu povezana je sa poboljšanim ukupnim preživljavanjem kod duktalnog adenokarcinoma pankreasa (PDAC) u poređenju sa drugim varijantama, delimično zato što izgleda da mutacija dovodi do manje invazivnosti i slabije biološke aktivnosti, prema multicentričnoj studiji sprovedenoj u Veill Cornell. Medicina, NevIork-Presbiterian, Memorial Sloan Kettering Cancer Center i druge institucije.
Istraživanje, objavljeno 29. avgusta u Cancer Cell, pokazuje da KRAS mutacije, koje se javljaju kod oko 95% ljudi koji imaju PDAC, mogu varirati, pri čemu su KRAS-G12R, KRAS-G12D i KRAS-G12V najčešći aleli i mogu pružiti lekarima vredne informacije o prognozi pacijenata.
„Otkrili smo da postoje značajne razlike među ovim mutacijama“, rekao je viši autor rada dr Rohit Čandvani, docent na odeljenjima za hirurgiju i ćelijsku i razvojnu biologiju, i Mildred L. i John F. Rasveiler istraživač za rak Istraživanje u Veill Cornell Medicine. Na osnovu ovih informacija, „predlažemo da se kliničke smernice revidiraju kako bi se preporučilo rutinsko molekularno testiranje kod svih pacijenata sa rakom pankreasa.“
Trenutne smernice Nacionalne sveobuhvatne mreže za rak preporučuju molekularno profilisanje za pacijente sa kasnijim stadijumom, lokalno uznapredovalim ili metastatskim karcinomom pankreasa, ali ne i za pacijente u ranoj fazi koji imaju rak ograničen na pankreas.
Razumevanje kako mutacije utiču na ponašanje tumora pankreasa može potencijalno pomoći u vođenju lečenja, rekao je dr Čandvani, koji je takođe hirurški onkolog u NevIork-Presbiterian/Veill Cornell Medical Center.
Dr Kejtlin Mekintajer, saradnik u Memorijal Sloan Ketering u vreme studije, i dr Adrien Grimont, postdoktorski saradnik na Veill Cornell Medicine u vreme studije, bili su koautori ovog rada.
Duktalni adenokarcinom pankreasa čini više od 80% slučajeva raka pankreasa, prema Nacionalnom institutu za rak. Sve u svemu, rak pankreasa ima petogodišnju stopu preživljavanja od oko 13%, što ga čini jednim od najsmrtonosnijih maligniteta. Oko 66.000 ljudi u Sjedinjenim Državama biće dijagnostikovana bolest 2024. godine, prema Američkom društvu za rak.
Da bi bolje razumeli ishode ranog i kasnog stadijuma raka pankreasa i njihove molekularne osnove, istraživački tim je proučavao deidentifikovane podatke od 1.360 pacijenata kojima su tumori pankreasa uklonjeni u Memorijal Sloan Kettering. Dvadeset devet procenata je imalo rak u ranoj fazi, što znači da je rak ograničen na pankreas, a 71% je imalo tumore u kasnoj fazi koji su se proširili. Genomsko sekvenciranje je sprovedeno u tumorima od 397 pacijenata da bi se identifikovale genetske mutacije povezane sa PDAC.
Istraživači su takođe procenili tumore 20 pacijenata iz NevIork-Presbiterian/Veill Cornell Medical Center i Veill Cornell Medicine koristeći prostornu transkriptomiku, sofisticiranu metodu za proučavanje gde dolazi do ekspresije gena u tumorskom tkivu. RNK sekvenciranje je korišćeno za proučavanje aktivnosti gena u 100 tumora pacijenata na Institutu za istraživanje raka u Ontariju. Pristanak i privatnost pacijenata su bili zaštićeni u svim slučajevima. Istraživači su zatim potvrdili svoje nalaze o genetskim mutacijama koristeći modele miša.
Istraživači su otkrili da je KRAS-G12D, najčešća mutacija koja se javlja kod 35% pacijenata u studiji, povezana sa agresivnim rakom i najgorim ishodima. Ova varijanta je takođe povezana sa povećanom stopom udaljenog recidiva ili metastatskom bolešću koja se javlja nakon operacije uklanjanja tumora. Dok je potrebna dalja studija, pacijenti koji su imali tumore sa ovim tipovima mutacija mogli bi potencijalno imati koristi od hemoterapije kao dela njihovog plana lečenja, rekao je dr Čandvani.
KRAS-G12V, koji se javio kod oko 30% pacijenata, bio je povezan sa boljim ukupnim preživljavanjem, kao i KRAS-G12R, koji je bio prisutan kod 15% pacijenata.
„KRAS-G12R je jedinstven po tome što se radi o mutaciji koja se pojavljuje samo kod raka pankreasa, a ne kod drugih tipova raka povezanih sa KRAS mutacijama, kao što je rak pluća“, rekao je dr Čandvani, koji je takođe član Centar za rak Sandra i Edvard Mejer i Engleski institut za preciznu medicinu u Veill Cornell Medicine.
Pored toga, KRAS-G12R je bio povezan sa povećanim stopama recidiva ui oko mesta gde je izvršena resekcija pankreasa. Pacijenti čiji su tumori imali ovu mutaciju potencijalno bi mogli imati koristi od zračenja, koje je lokalni tretman, kako bi se smanjila verovatnoća lokalnog recidiva. Potrebne su dodatne studije za procenu ove strategije, primetili su istraživači.
„Kada pristupimo lečenju ovih pacijenata, trebalo bi da budemo svesni njihovih osnovnih KRAS mutacija i da težimo da naše tretmane baziramo na temeljnom razumevanju faktora specifičnih za pacijente i tumor koji pokreću povezani rizik od različitih kliničkih ishoda“, rekao je dr Čandvani. „Ovo je važan sledeći korak.“
