Kompjuterski model koji su razvili istraživači Univerziteta Rutgers – New Brunswick možda je razbio kod na korisnim memorijskim znakovima, slično kao što prepričavanje zajedničkih iskustava sa prijateljima može pokrenuti prisjećanje, prema studiji objavljenoj u časopisu Psihološka nauka.
„Ljudi često koriste naznake iz svog okruženja kada pokušavaju da se sete nečega“, rekao je Ćiong Džang, docent psihologije i računarskih nauka u Rutgers-Nev Brunsvick-u koji takođe vodi Laboratoriju za optimizaciju memorije. „Na primer, kada osoba kupuje namirnice i zaboravi svoju listu kod kuće, može da koristi znakove u prodavnici da ih podseti koje namirnice da nabave. Ali prethodna istraživanja o tome kako pretražujemo svoja sećanja nisu otkrila da su memorijski znakovi korisni.“
Zhang, koji je nastojao da razvije automatizovan način odabira korisnih podsetnika kada prisećanje pamćenja postane izazovno, rekao je da su spoljni podsetnici ključni za podršku memoriji jer mogu da otključaju informacije kojima je ranije bilo teško pristupiti.
Sistem može da predvidi kako su sećanja organizovana i da izabere znakove koji ciljaju na nepozvana sećanja, olakšavajući prisećanje, objasnila je Šarlot Kornel, studentkinja prve godine diplomiranja psihologije koja je sprovela eksperimente.
U studiji, istraživači su konfigurisali svoj kompjuterski model da rasporede listu stavki u kohezivni memorijski prostor ili „mapu“. Predmeti koji dele sličnosti bili su pozicionirani bliže jedan drugom, dok su različiti predmeti bili udaljeniji. Na primer, „kruška“ i „jabuka“ bi bile bliske, dok bi „testenine“ bile udaljenije.
Model, prema istraživačima, funkcioniše slično GPS sistemu, uzimajući u obzir gde je osoba već „bila“ u svom sećanju – informacije koje je prisetila – i gde su njena preostala sećanja. Zatim planira puteve kojima bi osoba pristupila tim uspomenama.
Istraživači su uputili učesnike da prouče listu artikala, a zatim ih kasnije prisjete, slično kao što bi neko mogao pregledati listu za kupovinu prije odlaska u prodavnicu. Učesnici su kliknuli na dugme „Podseti me“ na ekranu svog računara kad god im je bila potrebna pomoć da se sete više stavki sa liste. Ova akcija je pokrenula kompjuterski model da simulira ljudsku memoriju i odredi najefikasnije podsetnike. U roku od nekoliko sekundi, učesnik je dobio podsetnik za koji je model predvideo da će biti od najviše ili najmanje pomoći za njihovo pamćenje.
Efektivni podsetnici su bili predmeti koji se nalaze u blizini nepretraženih oblasti memorije, usmeravajući potragu ka preostalim destinacijama i pomažu pri pamćenju. Nasuprot tome, neefikasni podsetnici su bili udaljeniji predmeti, odvraćajući pretragu od preostalih destinacija i ometajući prisećanje.
Istraživači su rekli da efikasne „strategije praćenja“ mogu poboljšati učenje i zadržavanje pamćenja u obrazovanju, od koristi i nastavnicima i učenicima. Ljudi mogu poboljšati performanse pamćenja u svakodnevnim zadacima kao što su učenje, radni projekti ili pamćenje sastanaka uz efektivne znakove.
Pored toga, istraživanje daje informacije o dizajnu memorijskih pomagala za osobe sa oštećenjem pamćenja, potencijalno poboljšavajući njihov ukupni kvalitet života.
„Model otvara nove pravce za kreiranje intervencija pamćenja, kao što su kursevi obuke za ljude sa deficitom pamćenja, kao i teorijsku osnovu za dizajniranje sistema podsetnika koji poboljšavaju ljudsko pamćenje“, rekao je Zhang.
Istraživači su razvili model kako bi dalje istražili prisjećanje ljudskog pamćenja. Međutim, rekao je Zhang, njen trenutni obim je ograničen. Cilj je da se poboljša njegova svestranost i primenljivost.
