U zemljama kao što su Peru, Bolivija i Čile, nije neuobičajeno da ljudi koji žive u maglovitim područjima okače mreže da bi uhvatili kapljice vode. Isto važi i za Maroko i Oman. Ove kapljice zatim curi niz mrežu i sakupljaju se da bi se obezbedila voda za piće, kuvanje i pranje.
Čak nekoliko stotina litara vode dnevno se može sakupiti pomoću mreže za maglu površine samo nekoliko kvadratnih metara. Za regione sa malo kiše ili izvorske vode, ali gde je magla uobičajena pojava, ovo može biti blagoslov.
Međutim, jedan ključni nedostatak ove metode je zagađenje atmosfere, jer opasne supstance takođe završavaju u kapljicama vode. U mnogim većim svetskim gradovima, vazduh je toliko zagađen da voda dobijena iz magle nije dovoljno čista da bi se netretirana koristila ni za piće ni za kuvanje.
Istraživači sa ETH Ciriha su sada razvili metodu koja prikuplja vodu iz magle i istovremeno je prečišćava. Ovo koristi blisku mrežu od metalne žice obložene mešavinom posebno odabranih polimera i titanijum dioksida. Polimeri obezbeđuju da se kapljice vode efikasno skupljaju na mrežici, a zatim cure što je brže moguće u kontejner pre nego što ih vetar oduva. Titanijum dioksid deluje kao hemijski katalizator, razgrađujući molekule mnogih organskih zagađivača sadržanih u kapljicama kako bi ih učinio bezopasnim. Njihov rad je objavljen u Nature Sustainabiliti.
„Naš sistem ne samo da sakuplja maglu već i tretira prikupljenu vodu, što znači da se može koristiti u oblastima sa atmosferskim zagađenjem, kao što su gusto naseljeni urbani centri“, objašnjava Ritvik Goš. Naučnik sa Instituta Maks Plank za istraživanje polimera u Majncu, Ghosh je sproveo ovaj projekat tokom produženog boravka u ETH Cirihu. Za to vreme bio je član grupe koju je predvodio Tomas Šucijus, koji je od tada preuzeo mesto profesora na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju.
Jednom instalirana, tehnologija treba malo ili nimalo održavanja. Štaviše, za regeneraciju katalizatora nije potrebna nikakva energija osim male, ali redovne doze UV zračenja. Pola sata sunčeve svetlosti je dovoljno da se titanijum oksid ponovo aktivira naredna 24 sata – zahvaljujući svojstvu poznatom kao fotokatalitička memorija.
Nakon reaktivacije sa UV, katalizator takođe ostaje aktivan tokom dužeg perioda u mraku. S obzirom da su periodi sunčeve svetlosti često retki u područjima sklonim magli, ovo je veoma koristan kvalitet.
Novi kolektor za maglu testiran je u laboratoriji i u maloj pilot fabrici u Cirihu. Istraživači su uspeli da sakupe 8% vode u veštački stvorenoj magli i razbiju 94% organskih jedinjenja koja su joj dodata. Među dodatnim zagađivačima bile su izuzetno fine kapljice dizela i hemijski bisfenol A, hormonski aktivan agens.
Pored sakupljanja vode za piće iz magle, ova tehnologija bi se takođe mogla koristiti za rekuperaciju vode koja se koristi u rashladnim tornjevima. „U rashladnim tornjevima para izlazi u atmosferu. U Sjedinjenim Državama, gde ja živim, koristimo veliku količinu sveže vode za hlađenje elektrana“, kaže Šucijus. „Imalo bi smisla uhvatiti deo ove vode pre nego što pobegne i osigurati da je čista u slučaju da želite da je vratite u životnu sredinu.
Prethodna Ghosheva istraživanja su se fokusirala na oporavak vode iz rashladnih tornjeva. Sada bi želeo da unapredi ovu tehnologiju i istraži tržišne aplikacije. Njegova nada je da će bolje iskoristiti maglu i paru kao do sada nedovoljno iskorišćen izvor vode i na taj način odigrati ulogu u ublažavanju oskudice ovog vitalnog resursa.
