Istraživači sa Augsburške univerzitetske medicine otkrili su mogući metod ranog otkrivanja retkog Borna virusa. Njihovi rezultati su objavljeni u časopisu The Lancet. Kod ljudi virus izaziva upalu u mozgu koja je skoro uvek smrtonosna i koju na ljude prenose rovke.
Virus Bornine bolesti 1 (BoDV-1) je odavno prepoznat kao patogen koji izaziva Borninu bolest kod konja, ovaca i drugih sisara u centralnoj Evropi. 2018. godine, virus je prvi put identifikovan kao uzrok teške upale mozga kod ljudi. Bolest pogađa 2 do 6 ljudi svake godine u Nemačkoj. Virus je endemski za Bavarsku, što znači da tamo trajno postoji.
„Tek nedavno smo bili u mogućnosti da postavimo tešku dijagnozu Borna encefalitisa kod 71-godišnje pacijentkinje. Ona se neurološki pogoršavala tokom nekoliko nedelja od punog zdravlja i na kraju umrla od teške upale mozga“, objašnjava dr Markus Nauman, direktor Klinike za neurologiju Univerzitetske bolnice Augsburg. Najpre su svi pregledi kao što su magnetna rezonanca mozga i opsežni laboratorijski testovi i testovi likvora bili potpuno normalni.
Lekari su zatim koristili nuklearnu medicinsku proceduru koja se obično koristi za dijagnostikovanje tumorskih bolesti i zapaljenja: 18Fluorodeoksiglukoza pozitronska emisiona tomografija/kompjuterska tomografija (18F-FDG PET/CT). Ovim postupkom su mogli da utvrde patološki izmenjen metabolizam glukoze u mozgu pacijenta.
„Ovo je izvanredno jer je bilo upadljivo vidljivo mnogo pre nego što smo mogli da otkrijemo Borna virus ponovljenim MR skeniranjem i testovima na antitela“, objašnjava prof. dr Antonios Bajas. Rukovodilac je Odseka za kliničku neuroimunologiju na Klinici za neurologiju.
Sa detaljnim opisom slučaja u časopisu The Lancet, Nauman, Bajas i drugi istraživači koji učestvuju žele da obaveste druge lekare širom sveta da kod teških slučajeva upale mozga sa nejasnim uzrokom treba testirati infekciju izazvanu Borna virusom. „Ovo se pre svega primenjuje ako je pacijent u rizičnoj zoni. 18F-FDG PET/CT ovde može da pruži veoma ranu dijagnostičku prednost“, kaže Bajas.
Prema informacijama Instituta Robert Koh, zaraženi pacijenti u početku imaju glavobolje, groznicu i opšti osećaj da su bolesni. Svi poznati slučajevi bolesti do sada su praćeni neurološkim simptomima, na primer, abnormalnostima u ponašanju i poremećajima govora i hoda. Kako bolest napreduje, ljudi padaju u komu u roku od nekoliko dana ili nedelja. Infekcija je skoro uvek smrtonosna. Trenutno ne postoji specifična terapija za lečenje Borna virusnih infekcija.
Bolest se prenosi preko rovki, bilo direktnim kontaktom sa životinjom ili njihovim izmetom. Romke žive na ugarima, kao što su nasipi puteva, kameni zidovi ili ispod živih ograda, i veoma su stidljivi i noćni, tako da ih ljudi retko susreću. Druge životinje, na primer, zaraženi konji, ovce i drugi sisari, trenutno se smatraju neinfektivnim za ljude.
