Tim istraživača predvođen profesorom Džejem Horvatom i dr Henrijem Gomezom razvio je prvu u svetu platformu za definisanje uticaja izloženosti dimu od požara u pejzažu na srce i pluća.
Istraživači su otkrili da kratkoročna i dugoročna izloženost česticama dima od požara u pejzažu (dim šumskog požara) povećava hiperreaktivnost disajnih puteva i izaziva neosetljivost na steroide kod eksperimentalne astme.
Takođe su otkrili da kratkotrajno izlaganje dimu od požara smanjuje srčanu funkciju i to je povezano sa ekspresijom genskih promena koje se odnose na oksidativni stres i kardiovaskularne patologije.
Istraživanje je potaknuto događajima iz požara „Crno leto“ 2019. i 2020. godine.
Profesor Horvat objašnjava: „Milioni ljudi u Australiji bili su izloženi neviđenim nivoima čestica usled požara u pejzažu. Ovo je bilo povezano sa velikim porastom broja ljudi koji imaju respiratorne i kardiovaskularne simptome. Ljudi sa astmom su imali pogoršane simptome bolesti i imali su povećanu potrebu da traže medicinska pomoć kao rezultat izloženosti česticama izazvanim požarima, broj srčanih udara se skoro udvostručio na regionalnim lokacijama tokom perioda crnog leta 2019/2020.
Rad profesora Horvata i dr Gomeza „Izloženost dima dima u pejzažu oštećuje respiratornu i srčanu funkciju i pogoršava iskustvenu astmu“, objavljen u časopisu The Journal of Allergi and Clinical Immunologi, opisuje prvu u svetu platformu za razumevanje načina na koji izloženost pejzažu požaru utiče na fiziologiju srca i pluća. Ovo istraživanje će se koristiti da pomogne u identifikaciji terapija za zaštitu ljudi od štetnih efekata izloženosti.
„Naše istraživanje pokazuje da čak i male količine fiziološki relevantne određene materije iz dima od požara u pejzažu imaju značajne efekte na fiziologiju pluća i srca, pogoršavajući ključne karakteristike astme i sprečavajući da glavni lekovi za suzbijanje imaju veliki uticaj na simptome“, kaže profesor Horvat.
Profesor Horvat kaže: „Ono što nam je naše iskustvo pokazalo tokom crnih letnjih požara jeste da je potpuno izbegavanje izlaganja udisanju čestica čestica u pejzažu gotovo nemoguće.
„Naše istraživanje pokazuje da izlaganje čak niskim količinama čestica požara u pejzažu u kratkom vremenskom periodu ima značajan uticaj na funkciju srca i pluća. Zbog toga su potrebne nove terapijske strategije za zaštitu ljudi od štetnih efekata izloženosti, posebno za oni koji su pod povećanim rizikom, kao što su oni sa astmom ili kardiovaskularnim oboljenjima.
„Bolje strategije za lečenje i prevenciju štetnih efekata izloženosti dimu požara u predelu postaće važnije s obzirom na to da će prevalencija i intenzitet požara u predelu verovatno porasti na globalnom nivou kao rezultat klimatskih promena.
„Naši nalazi pokazuju da čestice proizvedene iz različitih izvora goriva imaju veoma slične efekte na istom nivou izloženosti. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se utvrdilo kako različiti nivoi čestica proizvedenih iz različitih izvora goriva u različitim geografskim regionima i zemljama utiču na različite populacije ljudi, posebno onih sa osnovnim respiratornim i kardiovaskularnim oboljenjima“, kaže profesor Horvat.
„Štaviše, dok naši nalazi pokazuju da ciljanje kontrakcije glatkih mišića disajnih puteva ili puteva oksidativnog stresa može pružiti nove strategije za zaštitu od efekata udisanja požara pejzaža na respiratorne i kardiovaskularne bolesti, potrebno je više studija da bi se identifikovale odgovarajuće terapije.“
Ovo istraživanje je sprovedeno u saradnji sa istraživačkim programom za astmu i disanje koje su vodili profesor Peter Gibson i profesorka Vanessa McDonald, i budući lider Nacionalne fondacije za srce iz programa HMRI za srce i moždani udar, profesor Doan Ngo.
