Društveni mediji su postali sastavni deo svakodnevnog života. Međutim, brojne studije dale su oprečne rezultate o tome kako upotreba ovih aplikacija utiče na mentalno zdravlje njihovih korisnika.
Uobičajena pretpostavka je da upotreba mnogih različitih platformi društvenih medija negativno utiče na dobrobit korisnika. Istraživači Sofi Loman i Emilio Zageni, direktor Instituta Maks Plank za demografska istraživanja (MPIDR) u Rostoku, Nemačka, istražili su ovu pretpostavku.
U svojoj studiji, oni su koristili statističku tehniku da bi se prilagodili činjenici da ljudi koji koriste brojne platforme društvenih medija mogu biti drugačiji u početku. Rezultat studije pokazuje da upotreba mnogih različitih platformi društvenih medija nije značajan faktor rizika za dobrobit korisnika. Nalazi su objavljeni u časopisu PLOS Digital Health.
„Prethodne studije su posmatrale samo pojedinačne varijable kao što su depresija ili opšte zdravlje. Ili vrsta upotrebe društvenih medija nije bila jasno definisana“, rekao je Loman. Studija koju su sproveli Lohmann i Zagheni ispituje kako upotreba nekoliko različitih kanala društvenih medija utiče na blagostanje korisnika – uzimajući u obzir pristrasnost pri odabiru.
Studija je koristila uzorak odraslih iz Opšte društvene ankete iz 2016. (SAD). Samoizbor se odnosi na pristrasnost koja nastaje kada se ljudi koji odluče da budu deo studije sistematski razlikuju od onih koji ne učestvuju.
„U slučaju proučavanja podataka društvenih medija, samoizbor se vrši tako što se korisnici sami prijavljuju na platformu. Rezultat analize podataka društvenih medija stoga može biti iskrivljen činjenicom da učesnici sami odlučuju da li pripadaju u uzorku ili ne tako što ćete se registrovati na platformi“, objašnjava Sofi Loman. Istraživači su u svojoj studiji prilagodili ovaj efekat samo-selekcije.
„U suštini, ponovo smo odmerili uzorak i simulirali da svaki učesnik ima istu verovatnoću da pripada grupama ‘ne koriste društvene medije’, ‘jedan kanal društvenih medija’, ‘dva kanala društvenih medija’ i tako dalje.“
Rezultati studije pokazuju da ljudi koji koriste više kanala društvenih medija nisu ništa srećniji ili nesrećniji od drugih.
„Čak i kada ne primenimo naš metod, postoji vrlo mala korelacija između korišćenja više platformi društvenih medija i varijabli ishoda, kao što su zadovoljstvo vezom, finansijsko zadovoljstvo, opšte zadovoljstvo, poverenje u državu i tako dalje. primenite našu metodu, svi negativni efekti potpuno nestaju“, kaže Loman. Pretpostavka da korišćenje više kanala dovodi do preopterećenja nije potvrđena.
„Sve u svemu, tehnikama za identifikaciju uzročnih efekata korišćenja društvenih medija na dobrobit, gde je to primenjivo i prikladno, treba posvetiti više pažnje u debati. Visokokvalitetne longitudinalne studije i eksperimenti takođe već postoje. Ovi različiti gradivni blokovi moraju biti bolje kombinovani u budućim istraživanjima“.
„Teme istraživanja su raznovrsne i, pre svega, veoma složene. Zato je važno tačno definisati šta se podrazumeva pod ‘upotrebom društvenih medija’ i ne gubiti iz vida složenost platformi. Tviter nije isto što i Fejsbuk, što nije isto što i TikTok. Način na koji ljudi koriste različite kanale je veoma različit. Ovo se ne sme zanemariti u istraživanju“, rekla je ona. „U budućnosti je potrebno više pažnje posvetiti operacionalizaciji u istraživanju društvenih medija. Treba jasno definisati šta upotreba društvenih medija znači i kakva vrsta upotrebe ima koji efekat.“
