Ljudima sa afantazijom nedostaje vizuelna mašta. Istraživači sa Univerzitetske bolnice u Bonu (UKB), Univerziteta u Bonu i Nemačkog centra za neurodegenerativne bolesti (DZNE) istraživali su kako nedostatak mentalnih slika utiče na dugotrajno pamćenje.
Uspeli su da pokažu da promene u dva važna regiona mozga, hipokampusu i okcipitalnom režnju, kao i njihova interakcija, utiču na poremećeno prizivanje ličnih sećanja u afantaziji. Rezultati studije, koji unapređuju razumevanje autobiografskog pamćenja, sada su objavljeni u eLife-u.
Većina ljudi se lako seća ličnih trenutaka iz naših života. Ova sećanja su obično povezana sa živopisnim unutrašnjim slikama. Ljudi koji nisu u stanju da stvore mentalne slike, ili samo veoma slabe, nazivaju se afantazicima.
Prethodne neuronaučne studije su pokazale da hipokampus, posebno, koji deluje kao moždani tampon tokom formiranja memorije, podržava i autobiografsku memoriju i vizuelnu imaginaciju. Međutim, odnos između dve kognitivne funkcije još nije razjašnjen.
„Možete li da se setite konkretnih događaja u svom životu bez stvaranja unutrašnjih slika? Istražili smo ovo pitanje i, u saradnji sa Institutom za psihologiju Univerziteta u Bonu, proučavali autobiografsko pamćenje ljudi sa i bez vizuelne imaginacije“, kaže dopisni autor dr. Cornelia McCormick sa Odeljenja za neurodegenerativne bolesti i gerijatrijsku psihijatriju, koja takođe sprovodi istraživanja na DZNE i Univerzitetu u Bonu.
Podsećanje na sećanja zavisi od generisanja mentalnih slika
Tim iz Bona predvođen Mekormikom istraživao je pitanje da li je hipokampus – posebno njegova veza ili povezanost sa drugim regionima mozga – promenjen kod ljudi sa afantazijom i ispitivao je moždane aktivnosti i strukture povezane sa deficitom autobiografskog pamćenja kod afantazije.
U studiji je učestvovalo 14 osoba sa afantazijom i 16 kontrolnih subjekata. Obim afantazije i odgovarajuće autobiografsko pamćenje prvobitno su utvrđeni upitnicima i intervjuima.
„Otkrili smo da ljudi sa afantazijom imaju više poteškoća da se prisete sećanja. Ne samo da prijavljuju manje detalja, već su i njihovi narativi manje živi i njihovo poverenje u sopstveno pamćenje je smanjeno. Ovo sugeriše da je naša sposobnost da se sećamo naše lične biografije usko povezana našoj mašti“, kaže koautor Merlin Monzel, doktorant na Institutu za psihologiju Univerziteta u Bonu.
Učesnici studije su se zatim prisetili autobiografskih događaja dok su slike njihovog mozga snimljene korišćenjem funkcionalne magnetne rezonance (fMRI). „Ovo je pokazalo da je hipokampus, koji igra važnu ulogu u prizivanju živopisnih, detaljnih autobiografskih sećanja, manje aktiviran kod ljudi sa afantazijom“, kaže koautor i dr. student Pitshaporn Leelaarporn, koji radi u UKB-u i DZNE-u.
Takođe su postojale razlike u interakciji između hipokampusa i vizuelnog korteksa, koji je odgovoran za obradu i integraciju vizuelnih informacija u mozgu i nalazi se u okcipitalnom režnju.
„Povezanost između hipokampusa i vizuelnog korteksa bila je u korelaciji sa maštom kod ljudi bez afantazije, dok nije bilo korelacije kod onih koji su pogođeni“, objašnjava Leelaarporn.
„Sve u svemu, uspeli smo da pokažemo da autobiografsko pamćenje ne funkcioniše tako dobro kod ljudi koji imaju ograničenu vizuelnu imaginaciju kao kod ljudi koji mogu da vizualizuju nešto vrlo lako. Ovi rezultati postavljaju dodatna pitanja koja trenutno istražujemo“, kaže Mekormik .
S jedne strane, važno je saznati da li ljudi koji su slepi od rođenja i nikada nisu uspeli da izgrade repertoar unutrašnjih slika mogu da se sete detaljnih autobiografskih događaja. S druge strane, istraživači iz Bona žele da istraže da li se ova sposobnost može obučiti.
„Možda je čak moguće pomoći ljudima koji pate od poremećaja pamćenja, kao što je Alchajmerova bolest, nudeći obuku vizuelne mašte umesto uobičajenog treninga pamćenja“, kaže Mekormik.
