Istraživači sa Univerziteta HSE i MEPhI analizirali su koji fiziološki pokazatelji zabeleženi prilikom gledanja filma mogu predvideti procenu publike. Ispostavilo se da aktivnost zigomaticusa majora („mišića osmeha“), varijabilnost otkucaja srca i EEG indikatori mogu da nam kažu najviše o utisku gledaoca o filmu.
Rezultati studije objavljeni su u Frontiers in Neuroscience.
Ni stručnjaci za filmsku industriju ni analitičari ne mogu unapred predvideti da li će film biti hit ili promašaj na blagajnama. Skup film sa glumačkom ekipom svih zvezda može propasti, a filmski studiji i investitori trpe velike gubitke.
Zatvorena istraživanja fokus grupa prve verzije filma omogućavaju producentima da izbegnu neuspehe. Nakon probnog gledanja, gledaoci daju svoje mišljenje o slici kroz upitnike i intervjue. Ako je film dobio loše ocene i kritike, često će biti značajno promenjen pre premijere.
Međutim, subjektivna procena filma može biti iskrivljena od strane mnogih faktora — od pristrasnosti u pogledu društvene poželjnosti do izbledenja neposrednih osećanja do trenutka kada se sama anketa sprovede. Jedan od načina da se objektivno proceni uticaj filma na osobu je merenje njenih psihofizioloških reakcija u trenutku gledanja. Tim ruskih istraživača sa Univerziteta HSE i MEPhI odlučio je da proveri koji fiziološki indikatori tokom gledanja mogu da se koriste za predviđanje rezultata filma.
U eksperimentu je učestvovala dvadeset i jedna osoba, prosečne starosti 22,5 godine. Učesnici su pogledali osam kratkih filmova (četiri komedije i četiri drame) prosečnog trajanja od šest minuta. Svaki učesnik je gledao kratke filmove po slučajnom redosledu sa pauzom od jednog minuta između njih. Neposredno nakon gledanja svakog filma, učesnik ga je ocenio na skali od 1 do 10.
Tokom eksperimenta, elektroencefalografom (EEG) snimana je električna aktivnost mozga i mišića lica učesnika. Fotopletizmograf je zabeležio promene u otkucaju srca, a elektromiografijom je zabeležena aktivnost mišića lica.
Istraživači su zatim analizirali koji fiziološki indikatori zabeleženi tokom gledanja filmova koreliraju sa rezultatima filmova. Aktivnost velikog zigomaticusa u direktnoj je korelaciji sa procenom. Takođe je postojala veza između rezultata filmova i parametara varijabilnosti otkucaja srca koji odražavaju emocionalna stanja.
Pored toga, pokazatelji angažovanosti, uzbuđenosti i valencije fiziološke manifestacije emocija, izračunati preko moždanih ritmova, pozitivno su korelirali sa procenom. To znači da, ako je film kod učesnika izazvao intenzivne pozitivne emocije, koje je evidentirao EEG, on je takođe imao tendenciju da dobija visoke ocene.
Istraživači su zatim obučili model mašinskog učenja zasnovan na svim snimljenim fiziološkim podacima kako bi predvideli kako će učesnik oceniti film – pozitivno ili negativno. Najbolji model — logistička regresija — je tačno predvideo rezultate u 60% slučajeva.
Analiza elektromiografije lica pokazala je i da je pri gledanju drama češće bio uključen mišić corrugator supercilii („mršteni“ mišić), dok su komedije češće izazivale aktivnost zigomatikus velikog mišića. Štaviše, intenzitet doživljaja nije zavisio od žanra filma: nije bilo razlike u brzini pulsa i provodljivosti kože prilikom gledanja komedije ili drame.
„Zahvaljujući ovoj tehnologiji za predviđanje uspeha filma na osnovu fizioloških pokazatelja, filmski stvaraoci će moći da montiraju svoja dela i tokom snimanja. I gledaoci bi trebalo da budu manje razočarani. Po mom mišljenju, jedna od najperspektivnijih oblasti primenjene psihofiziologije umetnosti je jednostavan i jeftin instrument za merenje, na primer, brzine disanja, otkucaja srca ili telesne temperature“, kaže Vladimir Kosonogov, autor članka, šef Međunarodne laboratorije socijalne neurobiologije.
