Tokom godina, smrtni slučajevi usled samoubistava postali su rasprostranjeni širom sveta, a procene sugerišu da skoro 800.000 ljudi oduzme sebi život svake godine. Samoubistvo i samopovređivanje negativno utiču na pojedince, porodice i društvo u celini. Osim što izazivaju mentalni stres, oni takođe dovode do gubitka produktivnosti i rastućih medicinskih troškova. U 2019. gubici povezani sa samoubistvom dostigli su 490 milijardi dolara. U poslednje vreme raste zabrinutost zbog povećanog rizika od samoubistva usled pandemije COVID-19.
U tom svetlu, istraživački tim predvođen profesorom Jun Hak Kimom sa Nacionalnog univerziteta Pusan, Južna Koreja, istražio je ulogu izlaganja sunčevoj svetlosti u prevalenci samoubistava.
Govoreći o motivaciji koja leži u osnovi ovog rada, prof. Kim kaže: „Kako se širina širine povećava, kumulativna izloženost sunčevoj svetlosti se smanjuje. Smanjuje vezivanje neurotransmitera serotonina u krvnim pločicama i mozgu, što može da podstakne impulsivnu agresiju i poremećaje raspoloženja, uključujući depresiju. Ovaj biološki mehanizam je međusobno povezan izlaganje suncu samoubistvu. Stoga je istraživanje odnosa između geografske širine i stope samoubistava ključno.“
Za ovu studiju, tim je izvršio sistematski pregled i meta-analizu 20 studija preseka objavljenih od 1982. do 2020. Zatim su izračunali prevalenciju samoubistava na 100.000 ljudi i njene trendove na osnovu faktora kao što su geografska širina, pol, starost, propisi o vatrenom oružju i prihodi.
Otkrili su da je prosečna prevalencija samoubistava u svetu bila 13,34. Prevalencija se povećavala sa povećanjem geografskih širina, sa 8,12, 8,54, 9,97, 19,23 i 15,28 u rasponima 0-14 o, 15-29 o, 30-44 o, 45-59 o i 60-75 o geografskoj širini. redom. Prema rezultatima regresione analize, vrednost se povećavala za 0,255 sa svakim dodatnim stepenom. U stvari, promena geografske širine objasnila je skoro 27,3% prevalencije samoubistava.
Pored toga, dok je prevalencija samoubistava kod muškaraca (25,91) bila mnogo veća nego kod žena (5,66), žene su verovatno češće imale suicidalne tendencije. Ovaj „rodni paradoks“ povezan je sa razlikama u smrtnosti metodom samoubistva, stopama depresije, zloupotrebi alkohola i kulturnim tabuima među polovima.
Istraživači su dalje istakli da se prevalenca samoubistava povećava sa godinama, sa 1,43 u starosnoj dobi od 0 do 14 godina na 15,97 u starosnoj dobi od 65 do 74 godine, što može biti posledica povećanog rizika od socijalne izolacije, ekonomskog siromaštva i zdravstvenih problema koji se javljaju sa godinama. Takođe su primetili da iako zemlje koje kontrolišu oružje i dozvoljavaju oružje imaju slične vrednosti prevalencije samoubistava od 16,46 i 15,40, samoubistvo vatrenim oružjem je češće u poslednjem.
Dakle, koje su buduće implikacije ovih nalaza? „Ovaj rad je jedan od prvih koji je uspostavio naučnu osnovu za povezanost između izlaganja sunčevoj svetlosti i samoubistva. Štaviše, očekuje se da će obezbediti dokaze za identifikaciju stope samoubistava prema geografskom prebivalištu“, zaključuje prof. Kim.