Otkriće mutacije u genu ACTA2 dalo je istraživačima, na čelu sa Diannom Milevicz, MD, Ph.D., sa UTHealth Houston, uvid u razumevanje uzroka retkog i progresivnog problema sa arterijama u mozgu i uzroka moždanog udara kod male dece, nazvana mojamoja bolest.
Nalazi su objavljeni danas u Nature Cardiovascular Research.
Mojamoja bolest je stanje u kojem arterije koje prolaze kroz vrat i ulaze u mozak postaju blokirane kada arterije uđu u mozak. Moiamoia bolest može dovesti do moždanog udara i napadaja. Deca od samo nekoliko meseci mogu doživeti moždani udar zbog bolesti. Trenutni tretmani su ograničeni na lekove za smanjenje rizika od moždanog udara i operaciju za otvaranje ili zaobilaženje blokiranih arterija.
„Ova bolest je jedan od glavnih uzroka moždanog udara kod dece i niko ne zna zašto se to dešava ili zašto se ove arterije začepljuju“, rekao je Milevič, stariji autor studije i profesor i direktor Odeljenja za medicinsku genetiku na Medicinskoj školi McGovern na UTHealth Houston. „Ova deca ne puše; nemaju hipertenziju i nemaju nijedan od drugih uobičajenih faktora rizika koji izazivaju moždani udar kod odraslih.“
Istraživači su identifikovali da je promena u genu zvanom ACTA2 prouzrokovala da deca imaju mojamoja bolest i moždane udare koji počinju ubrzo nakon rođenja, stanje koje se zove sindrom disfunkcije glatkih mišića, i radili su na tome da otkriju kako i zašto ova promena ACTA2 izaziva bolest i moždane udare moiamoia. Prethodno istraživanje koje je vodio Milevicz identifikovalo je da su mutacije ACTA2 uzrok sindroma disfunkcije glatkih mišića. Pored moiamoia bolesti, ovo stanje uzrokuje disfunkciju glatkih mišićnih ćelija u celom telu.
ACTA2 se nalazi u ćelijama glatkih mišića, koje oblažu arterije i omogućavaju im da se kontrahuju kako bi kontrolisali krvni pritisak i protok. Koristeći modelne sisteme, uključujući ćelije pacijenata sa ACTA2 varijantom koja uzrokuje bolest mojamoja, Milevič i njen tim su otkrili da mutacija u ACTA2 uzrokuje da se ćelije u zidovima arterija u mozgu ne razlikuju pravilno, što je suštinska komponenta vaskularnog razvoja.
„Pronašli smo novi posao koji protein ACTA2 treba da uradi, a mutantna verzija ne može: da pomogne u stvaranju diferenciranih glatkih mišićnih ćelija koje ostaju u krvnom sudu i kontrahuju se da regulišu krvni pritisak“, rekla je dr Keli Kvartler, dr. prvi autor studije i docent na Odseku za medicinsku genetiku na Medicinskoj školi McGovern.
Rezultat je da ćelije sa ACTA2 varijantom nastavljaju da rastu van kontrole i kreću se u unutrašnjost arterije, što može biti uzrok blokada u arterijama.
„Ovo je prvi korak ka stvarnom razumevanju uzroka bolesti mojamoja“, rekao je Milevič, predsednik Džordža Buša, predsedavajući za kardiovaskularnu medicinu na medicinskoj školi McGovern. „Ovo je poremećaj koji počinje u detinjstvu, a deca sa sindromom disfunkcije glatkih mišića umiru od moždanog udara. Radimo na tome da koristimo informacije da sprečimo moždane udare kod ove dece.“
Istraživači će nastaviti da se fokusiraju na iskorišćavanje mehanizma bolesti koji su identifikovali kako bi pronašli nove mogućnosti lečenja dece sa moiamoia bolešću.
