Nova studija koju su vodili istraživači iz Opšte bolnice u Masačusetsu nudi objašnjenje zašto lagana do umerena konzumacija alkohola može biti povezana sa manjim rizikom od srčanih oboljenja. Po prvi put, istraživači su otkrili da je alkohol, u malim do umerenim količinama, povezan sa dugoročnim smanjenjem signalizacije stresa u mozgu. Čini se da ovaj uticaj na sisteme stresa u mozgu značajno objašnjava smanjenje kardiovaskularnih događaja uočenih kod onih koji piju malo do umereno piće koji su učestvovali u studiji. Nalazi su objavljeni u Journal of the American College of Cardiologi.
„Mi ne zagovaramo upotrebu alkohola za smanjenje rizika od srčanog ili moždanog udara zbog drugih uticaja alkohola na zdravlje“, kaže stariji autor i kardiolog Ahmed Tavakol, MD, ko-direktor Centra za istraživanje kardiovaskularnih slika u Masačusetsu. Opšta bolnica. „Želeli smo da shvatimo kako lagano do umereno piće smanjuje kardiovaskularne bolesti, kao što je pokazano u brojnim drugim studijama. A ako bismo mogli da pronađemo mehanizam, cilj bi bio da pronađemo druge pristupe koji bi mogli da repliciraju ili indukuju zaštitne efekte alkohola na srce bez štetnih uticaja. alkohola“.
Prethodne epidemiološke studije su pokazale da je lagana do umerena konzumacija alkohola (1 piće dnevno za žene i 1 do 2 pića dnevno za muškarce) povezana sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Ali nije bilo poznato da li alkohol izaziva kardiovaskularne koristi, ili da li zdravstveno ponašanje onih koji piju malo/umereno, socioekonomski status ili drugi faktori štite njihova srca.
Studija je uključila više od 50.000 pojedinaca upisanih u Mass General Brigham Biobank. Prvi deo studije procenjivao je odnos između lagane/umerene konzumacije alkohola i velikih štetnih kardiovaskularnih događaja nakon prilagođavanja nizu genetskih, kliničkih, životnih i socioekonomskih faktora. Istraživači su otkrili da je lagana/umerena konzumacija alkohola povezana sa značajnim smanjenjem rizika od kardiovaskularnih bolesti, čak i ako se uzmu u obzir ti drugi faktori.
Zatim su proučavali podgrupu od 754 osobe koje su bile podvrgnute prethodnom PET/CT snimanju mozga (prvenstveno za nadzor raka) kako bi utvrdili efekat lagane/umerene konzumacije alkohola na aktivnost neuronske mreže u mirovanju.
Snimci mozga su pokazali smanjenu signalizaciju stresa u amigdali, regionu mozga koji je povezan sa odgovorima na stres, kod osoba koje su malo do umereno pile, u poređenju sa onima koji su se uzdržavali od alkohola ili koji su malo pili. Kada su istraživači pogledali istoriju kardiovaskularnih događaja ovih osoba, otkrili su manje srčanih i moždanih udara kod osoba koje piju malo do umereno. „Otkrili smo da promene mozga kod onih koji piju malo do umereno objašnjavaju značajan deo zaštitnih efekata na srce“, kaže Tavakol.
Odavno je poznato da alkohol smanjuje reaktivnost amigdale na preteće stimuluse dok pojedinci piju. Sadašnja studija je prva koja ukazuje na to da lagana do umerena konzumacija alkohola ima dugoročne neurobiološke efekte u prigušivanju aktivnosti u amigdali, što može imati značajan uticaj na kardiovaskularni sistem.
„Kada je amigdala previše budna i budna, simpatički nervni sistem je pojačan, što podiže krvni pritisak i ubrzava otkucaje srca, i pokreće oslobađanje inflamatornih ćelija“, objašnjava Tavakol. „Ako je stres hroničan, rezultat je hipertenzija, povećana upala i značajan rizik od gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.“
Konačno, istraživači su ispitali da li bi lagani/umereni alkohol bio još efikasniji u smanjenju srčanih i moždanih udara kod ljudi koji su skloni hronično većem odgovoru na stres, kao što su oni sa istorijom značajne anksioznosti. Otkrili su da je, u uzorku od 50.000 pacijenata, lagano do umereno pijenje povezano sa skoro dvostrukim efektom zaštite srca kod osoba sa anksioznošću u anksioznosti u poređenju sa drugima.
Ipak, dok su osobe koje malo/umereno piju smanjile rizik od kardiovaskularnih bolesti, studija je takođe pokazala da bilo koja količina alkohola povećava rizik od raka. A kod većih količina konzumiranja alkohola – više od 14 pića nedeljno – rizik od srčanog udara je počeo da raste dok je ukupna moždana aktivnost počela da se smanjuje (što može biti povezano sa štetnim kognitivnim zdravljem).
Autori su zaključili da istraživanje treba da se fokusira na pronalaženje novih intervencija koje smanjuju stresnu aktivnost mozga bez štetnih efekata alkohola. Istraživački tim trenutno proučava efekat vežbanja, intervencija za smanjenje stresa kao što su meditacija i farmakološke terapije na neuronske mreže povezane sa stresom i kako one mogu izazvati kardiovaskularne koristi.