Napredak koji bi mogao dovesti do ranije dijagnoze i lečenja dijabetičke retinopatije, uobičajene komplikacije koja pogađa oči, identifikovao je istraživački tim sa više odeljenja iz države Mičigen i drugih univerziteta.
Njihovi nalazi su nedavno objavljeni u časopisu Diabetologija. Dodatni saradnici su sa Univerziteta Alabama u Birmingemu, Univerziteta Case Vestern Reserve i Zapadnog univerziteta zdravstvenih nauka.
Istraživači su otkrili da dijabetes, zdravstvena stanja povezana sa godinama i drugi metabolički poremećaji mogu dovesti do nakupljanja holesterola u mrežnjači. Ovo ima tendenciju da se kristalizuje i doprinosi razvoju dijabetičke retinopatije.
Kristalizovane naslage su veoma reflektujuće i mogu se videti na slikama mrežnjače. Ovo je važno jer većina optometrista može da uradi neinvazivnu procenu mrežnjače, stvarajući priliku za raniju dijagnozu za više ljudi.
„Retinopatija je vodeći uzrok slepila koje se može sprečiti i jedna od najstrašnijih komplikacija dijabetesa tipa 1 i tipa 2“, objasnila je Julia Busik, profesor fiziologije na MSU. „U roku od 20 godina od razvoja dijabetesa, svaki pojedinac sa dijabetesom tipa 1 ili tipa 2 će imati određeni stepen retinopatije. Trenutni pristupi lečenju su veoma invazivni i usmereni su samo na veoma kasnu fazu retinopatije.“
„Aktivno tražimo šta se može učiniti da se smanji holesterol u mrežnjači“, rekao je Tim Dorveiler, doktorski kandidat na Programu za molekularnu, ćelijsku i integrisanu fiziologiju na MSU i prvi autor rada. „Retina je veoma izolovan organ, baš kao i mozak, i oba imaju krvnu barijeru koja ih odvaja od ostatka tela. To je ono što mrežnjaču čini teškom za proučavanje i izuzetno složenom.“
Džordž Abela, šef Odeljenja za kardiologiju MSU, rekao je da su ovi kristali holesterola poput kristala koji se nalaze u aterosklerotskom plaku koji se može formirati u arterijama i izazvati srčani udar, nalaz je otkriven u njegovoj laboratoriji u MSU. Pomogao je istraživačkom timu da identifikuje načine za skeniranje mrežnjače koristeći modifikovanu pripremu tkiva za skenirajuću elektronsku mikroskopiju. Ovo takođe pomaže istraživačima da analiziraju sastav kristala, koji obično nastaju kada ima previše holesterola na jednom mestu.
Takođe postoji nada da bi novi tretmani za rešavanje kristala formiranih od holesterola mogli biti manje invazivni od trenutnih opcija za dijabetičku retinopatiju. I postoje pitanja o drugim delovima tela gde bi se ovi kristali mogli tretirati kako bi se sprečile druge bolesti.
