Alchajmerova bolest nesrazmerno pogađa žene, koje predstavljaju oko dve trećine onih kojima je dijagnostikovan kasno nastao tip bolesti.
Prethodno istraživanje je pokazalo da je Alchajmerova bolest teža i brže napreduje kod žena, a žene sa Alchajmerovom bolešću doživljavaju strmiji kognitivni pad – gubitak pamćenja, pažnje i sposobnosti komunikacije i donošenja odluka – u poređenju sa muškarcima sa bolešću.
Biološke osnove za ove razlike između muškaraca i žena sa Alchajmerovom bolešću nisu dobro shvaćene. Međutim, njihovo razumevanje je neophodno za razvoj odgovarajućih terapija.
U novoj studiji na miševima i ljudima, istraživači sa Zapadnog univerziteta su pokazali da ženski polni hormoni igraju značajnu ulogu u tome kako se Alchajmerova bolest manifestuje u mozgu.
Studija, objavljena u časopisu Alzheimer’s & Dementia, takođe naglašava važnost razvoja terapijskih strategija fokusiranih na ove hormonske veze. Istraživanje ukazuje na potrebu da se bolje razume uloga estradiola – oblika ženskog polnog hormona estrogena, koji se terapeutski koristi za ublažavanje simptoma menopauze – u Alchajmerovoj bolesti.
Iako je značaj nalaza najvažniji, metodologija koja stoji iza njih je podjednako kritična, ukazujući na neophodnu promjenu u naučnim pristupima.
„Da bismo razumeli kako polni hormoni igraju ulogu u Alchajmerovoj bolesti, potrebno je da proučimo odgovarajuće životinjske modele. Nažalost, većina studija na ovom nivou i dalje se fokusira uglavnom na muški mozak. Naše istraživanje naglašava važnost korišćenja životinjskih modela koji odražavaju, na primer, žene u postmenopauzi, da razumeju kako polni hormoni utiču na Alchajmerovu patologiju“, rekla je Vanija Prado, profesorka na odeljenjima za fiziologiju i farmakologiju i anatomiju i ćelijsku biologiju na Medicinskom i stomatološkom fakultetu Šulih i naučnica na Institutu za istraživanje Robarts.
Ovu studiju je vodila diplomirani student Liliana German-Castelan, pod nadzorom Vanije Prado.
Jedan od ključnih markera Alchajmerove bolesti je toksično nakupljanje proteina beta-amiloida u mozgu, koji na kraju poremeti komunikacioni sistem mozga i utiče na kogniciju.
Nova studija pokazuje da hemija mozga muških i ženskih miševa reguliše beta-amiloidni protein kod Alchajmerove bolesti na različite načine, pri čemu hormon estradiol doprinosi ovoj varijaciji.
Prethodne studije na miševima i rizičnim starijim osobama otkrile su da su holinergični neuroni, vrsta moždanih ćelija koje proizvode hemijski glasnik acetilholin, posebno ranjivi na štetnu akumulaciju beta-amiloida u mozgu povezana sa Alchajmerovom bolešću. Pored toga, pokazalo se da je acetilholin neophodan za normalno pamćenje i kogniciju.
Dok agregacija beta-amiloida utiče na proizvodnju acetilholina, kasniji gubitak ovog hemijskog glasnika dodatno povećava Alchajmerovu patologiju, stvarajući začaranu petlju.
Tim zapadnih istraživača proučavao je ovu interakciju između promena u hemiji mozga i nakupljanja beta-amiloidnog proteina u mozgu pogođenom Alchajmerovom bolešću.
„Pošto muški i ženski mozgovi imaju razlike u holinergičkom sistemu, želeli smo da vidimo da li seks utiče na ovaj odnos između signalizacije acetilholina i nakupljanja beta-amiloidnog proteina“, rekao je Marko Prado, profesor, odeljenja za fiziologiju i farmakologiju i anatomiju i biologiju ćelija. . Marko Prado, jedan od autora studije, takođe je kanadska istraživačka katedra za neurohemiju demencije i naučnik na Robarts istraživačkom institutu.
U ovoj studiji, istraživači su primetili razlike u akumulaciji beta-amiloida kod mužjaka i ženki miševa prilikom promene nivoa holinergičke aktivnosti. Pored toga, analizirali su slike MRI mozga zdravih starijih ljudi.
Za razliku od većine studija na ljudima, u kojima se MRI skenovi muškaraca i žena analiziraju zajedno, zapadni profesor Tejlor Šmic i diplomirani student Hejli Šenks analizirali su MRI skeniranje mozga i stopu gubitka mozga kod starijih muškaraca i žena nezavisno.
„Uočili smo da je odnos između integriteta regiona mozga u kome se nalaze holinergični neuroni i akumulacije beta-amiloida bio isti za muškarce i žene, ali je bio različit kod mužjaka i ženki miševa“, rekao je Marko Prado. Istraživači su sumnjali da činjenica da ženke miševa koje se proučavaju nisu bile u postmenopauzi, dok žene jesu, može biti faktor koji pripisuje razlici.
Glavni autor studije, German-Castelan, zaintrigiran polnim razlikama, odlučio je da uvede još jedan sloj testiranja u modele miša i uz pomoć zapadnog istraživača Roberta Grosa proučavao je ženke miševa koje su blisko modelovane da predstavljaju žene u postmenopauzi. Ovo je urađeno da bi se istražilo kako prisustvo ili nedostatak polnih hormona može uticati na odnos između holinergičke signalizacije i nakupljanja beta-amiloida u mozgu.
„Otkrili smo da kada je bio prisutan polni hormon estradiol, odnos između acetilholina i toksičnog amiloida je izgubljen, ali kada su polni hormoni eliminisani kod ženki miševa, taj odnos je reprodukovao rezultate viđene kod ljudi“, rekao je German-Castelan.
Ovi nalazi takođe ukazuju na hitnu potrebu za proučavanjem amiloidne i holinergičke funkcije u ‘perimenopauzalnom’ uzrastu od 40-50 godina, što je mnogo mlađe od pojedinaca ispitanih u većini velikih studija Alchajmerove bolesti. Zaista, uzorak ispitan u ovoj studiji bio je u proseku bliži 70. godini.
„Što objašnjava zašto su postojale razlike između rezultata muških i ženskih miševa i muškaraca i žena u našem početnom istraživanju“, rekao je German-Castelan.
Istraživači su naglasili da bi, da nisu uključili ženke miševa u studiju, možda propustili ključne informacije o Alchajmerovoj i polnim razlikama.
„Žene i muškarci različito reaguju na lekove i imaju nešto drugačije putovanje kod Alchajmerove bolesti. Da bismo razvili efikasniju terapiju, moramo da proučavamo životinjske modele koji mogu da reprodukuju različite aspekte putovanja. Polni hormoni i nivoi estradiola su samo jedan od ovih faktora, “, rekla je Vanija Prado.
