Dok su sprovodili studiju o glečeru Peterman na severozapadu Grenlanda, istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u Irvajnu i NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon otkrili su ranije nevidljiv način interakcije leda i okeana. Glaciolozi su rekli da njihova otkrića mogu značiti da klimatska zajednica uveliko potcenjuje veličinu budućeg porasta nivoa mora uzrokovanog propadanjem polarnog leda.
Koristeći satelitske radarske podatke iz tri evropske misije, UCI/NASA tim je saznao da se linija uzemljenja Petermanovog glečera — gde se led odvaja od kopna i počinje da pluta u okeanu — značajno pomera tokom ciklusa plime, dozvoljavajući toploj morskoj vodi da upadne i topi led na ubrzana stopa. Rezultati grupe su predmet rada objavljenog u Proceedings of the National Academy of Sciences.
„Petermanova linija uzemljenja mogla bi se preciznije opisati kao zona uzemljenja, jer migrira između 2 i 6 kilometara kako plima dolazi i izlazi“, rekao je glavni autor Enrico Ciraci, UCI asistent specijalista za nauku o Zemljinom sistemu i postdoktorski saradnik NASA-e. „Ovo je za red veličine veće od očekivanog za vodove za uzemljenje na krutom krevetu.“
On je rekao da je tradicionalni pogled na linije uzemljenja ispod glečera koji sežu do okeana da oni nisu migrirali tokom ciklusa plime, niti su iskusili topljenje leda. Ali nova studija zamenjuje to razmišljanje saznanjem da topla okeanska voda prodire ispod leda kroz postojeće subglacijalne kanale, pri čemu se najveće stope topljenja dešavaju u zoni prizemljenja.
Istraživači su otkrili da kako se linija uzemljenja glečera Petermanna povlačila skoro 4 kilometra — 2½ milje — između 2016. i 2022. godine, topla voda je urezala šupljinu visoku 670 stopa u donjoj strani glečera i da je apsces ostao tamo tokom cele 2022.
„Ove interakcije leda i okeana čine glečere osetljivijim na zagrevanje okeana“, rekao je stariji koautor Eric Rignot, UCI profesor nauke o Zemljinom sistemu i naučnik NASA JPL. „Ova dinamika nije uključena u modele, a ako bismo ih uključili, to bi povećalo projekcije porasta nivoa mora do 200 procenata – ne samo za Petermana, već i za sve glečere koji završavaju u okeanu, što je najveći deo severnog Grenlanda. i ceo Antarktik“.
Ledeni pokrivač Grenlanda izgubio je milijarde tona leda u okeanu u poslednjih nekoliko decenija, naglašava list PNAS, pri čemu je najveći deo gubitka uzrokovan zagrevanjem podzemnih okeanskih voda, proizvodom klimatskih promena na Zemlji. Izloženost okeanskoj vodi snažno topi led na prednjoj strani glečera i erodira otpor kretanju glečera preko tla, uzrokujući da led brže klizi ka moru, kaže Rignot.
